Стеван Гајић, доктор политичких наука, за “Глас”: Српска се данас брани на Косову

Доктор политичких наука и научни сарадник на Институту за европске студије из Београда Стеван Гајић нема дилему и сматра како је француско-њемачки план за нормализацију односа између Београда и Приштине, само мамац да се Косово увуче у НАТО, након чега би сигурно на ред дошла и БиХ. Како каже, српски народ на Балкану представља велики проблем западним стратезима јер се, из њиховог угла гледано, он налази на погрешном мјесту.

- Некако се увек нађемо у дубини “непријатељске територије”. Ма како ми себе дефинисали, ма шта говорили, западне земље ће на српске просторе увек гледати као на неку руску енклаву у својој залеђини. Зато и настоје да “натоизују” све балканске просторе. У фокусу им је тренутно Косово, на ком се брани и Српска. Преко француско-немачког плана Србија се тера да призна независност КиМ, што би онда омогућили да ова јужна српска покрајина уђе у НАТО. Због тога сматрам, како је од изузетне важности што је председник Републике Српске Милорад Додик то схватио и подигао улоге у овој геополитичкој покер игри, и то одмах на самом старту, дајући орден руском предсједнику Владимиру Путину, обавезујући га на тај начин да и даље брине о овим просторима. Да закључим, као што се некада Београд бранио у Книну, тако се данас Бањалука брани у Београду. Кључ је спречити ту “натоизацију” српских простора, јер би онда за сва времена изгубили сувереност и идентитет - каже Гајић у интервјуу за “Глас Српске”. 

ГЛАС: Осврнимо се мало на дешавања на истоку. Да ли постоји тајни план Украјине и Пољске да направе неку врсту конфедерације те да ли у том свјетлу можемо гледати и на недавну изјаву украјинског предсједника да граница између ове двије државе у будућности неће постојати?

ГЛАС: То пре свега зависи од амбиција Варшаве. Сигурно је да имају одређене, а њих највише потпирују из Вашингтона. Џорџ Фридман је пре више година, у једној од својих политичких беседа, истакао које су то три државе битне за Америку када је у питању обуздавање Русије и Кине. То су Пољска, Јапан и Турска. Прве две се држе тог курса, док Анкара ипак и даље одолева тим притисцима. С друге стране, Вашингтон је, да тако кажем, пустио Пољску с ланца која све више открива карте у погледу својих стратешких геополитичких циљева, а који се поклапају и с вашингтонским и НАТО амбицијама, стављања шапе на све земље које се налазе у троуглу три мора - Балтичког, Црног и Јадранског.

ГЛАС: Ту су и ови наши простори?

ГАЈИЋ: Да. Као што сам већ рекао, српски простор је велики трн у оку НАТО-а, али и Мађарска. Будимпешта због тога гради добре односе са Србима, поготово са Српском. Прави се једна мини осовина која покушава да се супротстави вашингтонским плановима у којима су Европљани означени  као топовско месо. Пољаци су превише с главом у облацима да би то могли да виде и сматрају како је ово историјска прилика да поново постану нека велика сила. Шта Зеленски и Пољаци “муљају” иза завјесе то је тешко рећи, али је исто тако јасно да се ништа без знања и зеленог светла из Вашингтона неће моћи урадити. Када је питању БиХ и лаику је јасно да међународно право не важи ту код вас, јер да га има, Кристијан Шмит данас не би седео у Сарајеву. Он није ништа друго до копија аустроугарског намесника у окупираној БиХ.

ГЛАС: Да ли се може рећи и да је унутар самог НАТО савеза направљена једна нова и екстремнија војна фракција, коју управо чине поменута Пољска и балтичке земље?

ГАЈИЋ: Може. Још пре 20 година Доналд Рамсфелд је назвао балтичке земље, Румунију и Пољску “новом Европом”. Вашингтон је у међувремену то и урадио, направио је једну нову групу унутар самог НАТО-а, јер су схватили да унутар овог војног савеза све више шкрипи. Немачка, Француска и још неке земље већ једно извесно време нису баш најзадовољније како НАТО данас изгледа и функционише. С друге стране, бивше чланице Варшавског пакта идеолошки су заслепљене мржњом према Русији, да не виде даље од носа. У Вашингтону су схватили да те државе могу лакше анимирати и ставити у службу својих интереса. И то један НАТО блок који је данас најекстремнији.

ГЛАС: Кажете један блок, значи има их више?

ГАЈИЋ: Да, други чине западноевропске земље. Али ту је и трећи и рекао бих четврти. Рецимо Турска представља саму себе у овом војном савезу. Због тога сматрам да је НАТО у доброј мери данас начет, те је и рат у Украјини и рат за опстанак овог војног савеза. Крах Украјине вероватно би значио и њихов крах. Због тога се Америка грчевито бори да Украјина на било који начин победи. Уколико би до тога дошло то би био велики пораз за Русију и увод у велики број грађанских ратова. Да не говорим о српском фактору, ми бисмо у том случају потпуно “угасили”.

ГЛАС: Да ли је Пољска главни кривац због чега је Москва одлучила да пошаље своје нуклеарно наоружање у Бјелорусију, те који су то евентуални сценарији који би и ову земљу могли увући у рат?

ГАЈИЋ: То је сигурно главни разлог. Питање је само колико су људи у Вашингтону спремни да иду далеко. Тешко је рећи шта се све врти у главама тих америчких стратега. Могу да схватим пољско непријатељство према Русима, али не и како је могуће да сада подржавају и стају на страну бандероваца, који су током Другог светског рата починили геноцид над њима. Да би људима било јасно ко су били бандеровци, можда је најбоље направити аналогију са усташама, која је очигледна. Зато не треба да чуди што су се разне усташке организације по Канади, али и другим деловима света, братимиле са симпатизерима тог покрета. Све ово вређа пољски идентитет, али се свесно прелази преко тога због неког “вишег циља”. Искрено се надам да власти из Варшаве неће направити корак више.  

Све или ништа

ГЛАС: До када ће рат у Украјини трајати, да ли напори Кине могу уродити плодом те да ли вјерујете Трампу да би он за пар дана зауставио овај рат?

ГАЈИЋ: Трамп воли давати помпезне изјаве, али исто тако он се може похвалити и да у време док је био председник Америке, није било ратова. Он се чак трудио да смањи тензије у свету. Што се тиче мира у Украјини, колико ми се чини, постоје одређене озбиљне иницијативе да се он коначно заустави. Али, мислим да ће се пре тога дозволити Украјини да на пролеће покрене велику офанзиву. Биће то све или ништа. Мислим да је то последњи трзај. Без обзира на војну снагу Русије, њих и даље не треба отписивати јер су се показали као достојан противник. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.