Стаза ка ЕУ поплочана оштрим реформама
БАЊАЛУКА - Иако сви услови који су постављени пред домаће власти нису испуњени, Брисел је наводно спреман да да зелено свјетло БиХ када је ријеч о отварању преговара о приступању Европској унији. Да ли ће се то и обистинити требало би бити познато већ данас, али аналитичари наводе да давање кандидатског статуса без јасног датума за преговоре не значи много и да ће долазак то тога циља бити поплочан новим реформама за којима ће надлежне институције морати посегнути.
Неки од најутицајнијих европских медија, међу којима је и “Политико”, објавили су да ће Европски савјет, чије засједање је планирано за данас и сутра, донијети одлуку о отварању преговора БиХ са ЕУ, али да ће наставак процеса, како наводи овај лист, бити жестоко условљаван, не прецизирајући који ће то све додатно услови бити постављени пред домаће власти.
Европска унија је БиХ додијелила статус кандидата у децембру 2022. Европска комисија је прошле седмице дала позитивну препоруку за почетак службених преговора о приступању, што, према писању медија, лидери Европског савјета планирају слиједити.
Неиспуњени услови
Ни сви услови који су претходно постављени пред БиХ за отварање преговора о чланству БиХ у ЕУ нису испуњени. Власти су усвојиле законе о спречавању сукоба интереса у институцијама на нивоу БиХ те о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, али и отпочеле преговоре са Фронтексом. Закон о Суду БиХ, или како га у Српској називају закон о судовима, није добио зелено свјетло, јер је и посљедња шанса за његово усвајање прокоцкана на сједници Савјета министара БиХ, која је одржана у уторак.
- Закон о Суду БиХ није усаглашен. Не могу да прогнозирам ни када ће бити. Оно што је јасно јесте да имамо позитивне сигнале у вези са преговорима. Ми ћемо кад-тад морати да донесемо закон о Суду БиХ, тако да ће бити сигурно услов у процесу преговарања - рекао је “Гласу” министар правде БиХ Давор Буноза и додао да је тај закон у суштини завршен.
Наглашава да је тренутно спорна надлежност Суда БиХ када је ријеч о процесуирању кривичних дјела почињених на подручју ентитета те локација апелационог одјељења Суда БиХ.
- Предлагао сам варијанту да се на годину пролонгира одређивање локације за то одјељење, а да до тада оно буде у Сарајеву. Сматрао сам да ће то бити најлакши закон за усвајање, а видимо шта се на крају десило - рекао је Буноза и додао да је ХДЗ БиХ спреман да подржи све што радна група која ради на изради овог закона предложи и усагласи када је ријеч о локацији апелационог одјељења Суда БиХ.
Утјешна награда
Политиколог Синиша Симикић рекао је да је потенцијална одлука Брисела о отварању преговора о приступању БиХ у ЕУ ништа друго до политичко питање.
- Украјина је добила кандидатски статус прије БиХ, тако да сада видимо да је то била политички инструисана одлука. ЕУ се сада покушава, народски речено, вадити. Такође БиХ је тренутно остала као једина рупа на мапи земаља које теже ка Европској унији - казао је “Гласу” Симикић.
Шта би БиХ могла добити отварањем приступних преговора, Симикић наглашава да то у многоме зависи од међународне политике, односно од тога како ће се политика на глобалном плану развијати и у којем правцу ће ићи.
- Обично су ти кандидатски статуси значили и већу могућност приступа неким фондовима, односно неким средствима која би се могли улагати у инфраструктуру, али са друге стране видимо да су чланице ЕУ преокупиране перманентно питањем украјинске кризе. Видимо да Њемачка даје 500 милиона евра војне помоћи Украјини, тако да у тај контекст треба да ставимо и шта бисмо ми уопште могли добити од кандидатског статуса - казао је Симикић.
У преводу, наглашава он, БиХ не добија ништа ако то зелено свјетло када је ријеч о отварању приступних преговора остане само мртво слово на папиру.
- Све то морамо смјестити у неки контекст међународне политике, јер ако добијемо кандидатски статус без јасног датума када је ријеч о преговорима то БиХ ништа не значи посебно. Поред тога треба да се бавимо и неким унутрашњим политичким стварима по питању консензуса власти у вези са 14 кључних тачака. Ту постоје различита виђења - закључио је Симикић.
Сличан став има и професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја, који наводи да зелено свјетло за отварање преговора није неки посебан напредак ако датум по том питању не буде јасно одређен.
- То зелено свјетло ако услиједи данас није ништа друго него да се БиХ одржи у цијелој причи. Ако БиХ добије кандидатски статус без јасног датума отварања преговора, то вјероватно значи да су пред домаћим властима неки нови захтјеви за реформе - казао је “Гласу” Шолаја.
Све за сада, наглашава он, иде у том правцу да би БиХ могла добити датум за преговоре када испуни те додатне захтјеве, али и додаје да ће све сигурно бити пролонгирано, јер су у мају избори за Европски парламент.
- Послије тога вјероватно ће услиједити и формирање нове Европске комисије, тако да ће се све то када је ријеч о БиХ развући на неки дужи период - сматра Шолаја.
Закључује да могућа одлука о отварању преговора са БиХ није ништа друго до исфорсирана чињеницом да су Украјина и Грузија признате као кандидати, иако су по свим елементима далеко испод БиХ.
- Сада нам се даје тај статус као нека утјешна награда, а када ће стварно почети преговори, зависи од датума на који ћемо, по свему судећи, још чекати - закључио је Шолаја.
Њемачка
Њемачки парламентарац из Социјалдемократске партије Јосип Јуратовић потврдио да ће Њемачка бити сагласна да Европски савјет одобри БиХ почетак преговора о чланству у Европској унији.
Навео је и да ће Француска и Холандија подржати отварање преговора, али да ће сам почетак преговора условити испуњавањем свих 14 критеријума који су постављени пред домаће власти. Нагласио је да су Њемачка и Хрватска биле међу државама које су увјеравале Холандију да да зелено свјетло БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
