Шта за БиХ значи продужење животног вијека НЕ “Кршко”: Више отпада, већа главобоља
БАЊАЛУКА - Нуклеарна електрана (НЕ) “Кршко” у Словенији добила је еколошку сагласност за продужење погонског вијека до 2043. године, а то према мишљењима упућених у ову проблематику и намјере сусједне Хрватске ствара основану сумњу да би на Трговску гору, односно уз саму границу с БиХ, могле стићи још веће количине отпада, за који тврде да може бити опасан по здравље и околину.
Хрватска је, наиме, власник половине електране “Кршко” и мора у догледно вријеме преузети половину отпада, а помиње се да би прве количине могле бити тамо већ 2025. или 2026, због чега озбиљно припремају терен за складиштење и одлагање радиоактивног отпада одређеног интензитета на мјесту некадашње касарне “Черкезовац” на Трговској гори, односно с друге стране ријеке Уне.
Став свих страна у БиХ јесте то да је та локација недопустива јер је у сливу Уне, која је заштићено подручје, а посебно се упозорава да би БиХ одлагањем отпада осјетила око 70 одсто потенцијалног негативног отицаја. Уз све то је упозоравано да је тај дио веома трусно подручје, а због свега тога формирана су два стручна тијела - Експертски и Правни тим који имају своје задатке.
Вијест коју је објавио хрватски Фонд за збрињавање радиоактивног отпада са сједиштем у Загребу да је НЕ добила еколошку сагласност за продужење погонског вијека са 40 на 60 година, односно до 2043. године, није добра за БиХ.
С предсједавајућим Експертског тима за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори Емиром Диздаревићем у петак нисмо успјели да ступимо у контакт. Предсједник Удружења “Грин тим” Нови Град Марио Црнковић, који је члан Експертског тима за “Глас Српске” каже да је продужетак рада био неизвјестан, али да је почетком енергетске кризе било очигледно да ће рад НЕ бити продужен, без обзира на забринутост када је ријеч о безбједности овог постројења, која се примарно чула из Аустрије.
- Ово значи само једно - брига више за БиХ. Што више ради електрана настаје више радиоактивног отпада, чију половину Хрватска намјерава преузети из Словеније и довести непосредно уз границу с БиХ - рекао је Црнковић.
Хрватска ће, додаје, од тога имати економску и енергетску добит, а додатно забрињава и то што, осим радиоактивног отпада, на исти локалитет планира допремити и друге опасне отпаде, од медицинских па надаље.
Из Фонда за збрињавање радиоактивног отпада је саопштено да је добијање сагласности трајало дуже од двије године те да је словеначко Министарство за околину и простор на крају дало зеленог свјетло.
- Приликом издавања еколошке сагласности министарство се придржавало словеначког Закона о заштити околине, те Еспо и Архушке конвенције. За продужење вијека електране спроведена је прекогранична процјена утицаја на околину у којој су учествовале Хрватска, Мађарска, Италија, Аустрија и Њемачка - наведено је у Фонду, а пренијеле агенције.
У поступку добијања сагласности учествовало је више од 50 стручњака из Нуклеарне електране “Кршко” и институција из Словеније и Хрватске.
Домаћи стручњаци су завршили прву стратегију за правну заштиту интереса БиХ, а она би могла да буде и надограђивана. У документу је истакнуто да су, између осталог, све опције на столу па и тужба ка међународним судовима са циљем заштите здравља грађана и природних ресурса.
Истраживања
Републичке и федералне институције започеле су припреме за истраживање тла с ове стране Уне, са циљем тражења што више одговора на бројна отворена питања и потенцијалне посљедице усљед намјера Хрватске да на Трговској гори одлаже отпад. Први узорци земљишта могли би бити узети с прољећа на територији око Новог Града, који је најближи “Черкезовцу”, јер је у питању исти састав тла као и у сусједној Хрватској.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
