Шта се крије иза одлуке САД да продужи ванредно стање за западни Балкан: Оружје за обрачун са "непослушнима"

Каже ово за "Глас Српске" бивши дипломата Владислав Јовановић коментаришући одлуку америчког предсједника Џозефа Бајдена да продужи ванредно стање у вези са ситуацијом на западном Балкану, јер ови простори, како је поручено из Бијеле куће, и даље представљају "велику пријетњу за националну безбједност и спољну политику САД".

Према ријечима Јовановића, иза свега се крије прича о новом ширењу НАТО-а, а што се, како је истакао, може видјети и закључити из саме Бајденове изјаве, у којој је наведено да на западнобалканским просторима постоје снаге које "коче напредак ка ефикасној и демократској управи и пуној интеграцији у трансатлантске институције". Указује да се то може наслутити и из изјава појединих западних дипломата - да косовско питање мора бити ријешено до краја ове године, јер током 2024. "Косово неће бити у центру пажње", али и НАТО стратешких докумената у којима је наведено да је поред Молдавије и Грузије, БиХ главни приоритет ове војне организације.

- Продужењем ванредног стања Бајден и његова администрација желе да убрзају ствари, али и да на овај начин себи обезбеде "законске" механизме, односно политичко оружје за лакше санкционисање непослушних и некооперативних балканских политичара. Они на овај начин желе да обезбеде правни оквир који ће им омогућити да шта год урадили буду у праву. Када је у питању крајњи циљ, то је да преостале балканске земље буду стављене под НАТО кишобран. И они ће учинити све да то и остваре, да читав Балкан ставе у свој џеп - каже Јовановић.

Наводи да се ради о својеврсном новом-старом штапу без шаргарепе, којим ће наставити да уцјењују лидере на овим простора да учине оно што би они жељели, а истовремено да заштите себе и да сваки амерички дипломата може да се позива на овај документ. Додаје да због тога, у наредном периоду, сигурно треба очекивати много агресивније политичке потезе САД, али и да Бијела кућа највјероватније неће прелазити црвене линије и ићи предалеко са мјерама које би евентуално могле угрозити безбједност у региону.

Јовановић указује и на то да је индикативно што је у Бајденовом саопштењу о стању избачена реченица која се у сличним документима доношеним у вријеме Бушове администрације редовна појављивала, која се односи на неопходност поштовања Дејтонског мировног споразума у БиХ и Резолуције Савјета безбједности УН 1244.

- И на овај начин Бајден и његова администрација показали су шта мисле о овим међународним уговорима. Они им само сметају. Сматрају да су они превазиђени, поготово јер им се нимало не уклапају у планове. Први, да Косово увуку у НАТО и други да сломе кичму Републици Српској, која има јасан и недвосмислен негативни став када су у питању такозване трансатлантске интеграције - каже Јовановић и додаје да је након 2001. нестало и оно мало демократије у спољној политици Америке.

Политиколог Војислав Савић каже да се не може баш рећи да је ово Бајденова одлука, него посљедица процеса унутар његове администрације, јер актуелни амерички предсједник сам по себи заиста има способност одлучивања под знаком питања, узимајући у обзир све скандале којима свједочимо откако је преузео функцију у Бијелој кући.

- Наравно да то нема никакве везе са стварним стањем на западном Балкану, већ је то просто начин да се остави простор за даље интервенције њихових дипломата и ширење атлантистичког утицаја на овим просторима. Апсурдно је и помислити да било која земља овог формата може бити пријетња националној безбједности САД, нарочито ако се узме у обзир њихово војно присуство и директан институционални утицај који имају у већини земаља - каже Савић.

Како је објављено на сајту Бијеле куће, Бајден је продужио Националну извршну уредбу о ванредним ситуацијама на западном Балкану, у складу са Међународним актом о економским овлашћењима у ванредним ситуацијама, а да би се, како је појашњено, "позабавио необичним и изузетним пријетњама по националну безбједност и спољну политику САД".

Амерички предсједник је подсјетио да је још прије двије године потписао ову уредбу којом је тада проширио опсег ванредних мјера, појашњавајући да она и даље остаје на снази све до 26. јуна наредне године. Иначе прву уредбу о ванредним мјерама у вези са западним Балканом потписао је још предсједник Џорџ Буш млађи 2001. Он је тада указао на то да мора бити поштован Дејтонски споразум, али и Резолуција Савјета безбједности УН 1244, што у новој, Бајденовој уредби нигдје не стоји записано.

Деведесете и 2023.

Политички аналитичар Александар Павић осврћући се на посљедње потезе Бијеле куће указује на то како ово нису деведесете, иако садашњи Бајденов политички "дрим тим" подсјећа на деведесете.

- Сада је друго време. Више није униполарни свет, мада се они и даље понашају као да је тако, чак и више. Овакве и сличне ствари Вашингтон користи као политичко оружје. Али, сада им то више не може проћи, као некада. Ствари су другачије - каже Павић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.