Шта показују трагови новца и ко највише профитира од санкција Русији: Европа зависна од америчког гаса

Вељко Зељковић
Шта показују трагови новца и ко највише профитира од санкција Русији: Европа зависна од америчког гаса

БРИСЕЛ - Постаје све очигледније да се иза прича како Европа треба да се ријеши и ослободи зависности од руских енергената крије план Америке да баци на кољена њемачку привреду, али и успостави контролу над овим тржиштем те да њене компаније, прије свега оне које се баве производњом течног гаса, што више профитирају.

Указује на ово експерт за гасно тржиште Војислав Вулетић, анализирајући посљедње стратешке потезе и планове Америке да постане највећи глобални произвођач ЛНГ гаса, али и снабдјевач европских земаља овим енергентом, који је далеко скупљи од природног гаса који је некада купован од Русије.    

Извоз руског гаса у Европу опао је за око 65 одсто на годишњем нивоу, а како би се надомјестио овај мањак због уведених санкција и покушаја да се земље Европске уније ослободе енергетске зависности од руских енергената, то је довело до значајног раста испорука течног ЛНГ гаса из САД. Као резултат тога, посљедњих неколико недјеља амерички извозници ЛНГ-а потписали су нове дугорочне уговоре са бројним европским компанијама.

Планови

Америка је тренутно на добром путу да постане највећи извозник ЛНГ гаса у свијету. Овај тренд ће се само убрзати у наредне четири године јер ова земља убрзано ради на изградњи нових ЛНГ капацитета. Поједине европске земље су већ постале највећи клијенти америчких трговаца ЛНГ-ом у посљедњих 18 мјесеци и готово је извјесно да ће овако остати и у наредном периоду, јер мало је вјероватно, како указују поједини аналитичари, да ће се снабдијевање гасом из руских гасовода вратити у скорије вријеме.

Увоз америчког течног гаса у Европу повећан је за чак 140 одсто. Да Европа постаје све више зависна од америчких енергената показује и план “REPoverEU”, као одговор ЕУ на гасну кризу који подразумијева потрошњу око 10 милијарди евра за финансирање гасне инфраструктуре. У изградњи је осам терминала за течни гас, а предложена је градња још 38 ЛНГ терминала.

Да америчким нафтним и гасним компанијама нимало лоше не иде посао, напротив, може се видјети из података да су оне по први пут у историји вратиле више новца инвеститорима, него што су потрошиле на истраживање и производњу. Нова студија показала је да је потрошња нафтних и гасних компанија на дивиденде и откуп акција прошле године скочила за невјероватних 210 одсто, са 19 на чак 58 милијарди долара.

Проблеми

Према ријечима Вулетића, највећи проблем у овој причи јесте то што је цијена америчког ЛНГ гаса, због начина експлоатације и транспорта, далеко већа, три до четири пута од природног који продаје Русија.

- Као прво, треба знати да учешће ЛНГ гаса у коначној потрошњи унутар Европске уније није велико. Рецимо, годишње потребе земаља Европске уније за овим енергентом крећу се око 500 милијарди кубних метара. САД тренутно испоручујући свој течни гас обезбеђује око четири до пет одсто тих европских потреба. То ће се у наредном периоду вероватно удвостручити или чак утростручити. Али није у томе поента - каже Вулетић.

Појашњава да је течни гас далеко скупљи од оног природног и да се на њему зарађује далеко више, што америчке компаније у посљедње вријеме све више користе. Каже како то на својој кожи почињу све више осјећати обични људи и власници компанија.

- Европљани су направили велику глупост када су се олако решили јефтиних руских енергената на којима је, примера ради, Немачка изградила своју економску и индустријску моћ. О томе је недавно говорио и немачки посланик и лидер десничарске странке АфД Антон Барон који је рекао да је руски гас био благослов за немачку економију. Сада га плаћају као да је суво злато. Због једне такве политике, која јој је наметнута из Вашингтона, а прихваћена од бриселских бирократа, Европа ће и у наредних неколико година имати великих проблема. Очекује се да ће повратак на ниво пре кризе бити најраније 2027. године - истакао је за “Глас Српске” Вулетић. 

Банкроти

Појашњава и да је главни стратешки циљ Америке, бар када је у питању Европа, био и остао слабљење Њемачке, а начин на који се то најуспјешније могло извести јесте - пресијецање свих економских веза између Берлина и Москве. Због тога га, како наводи, и не чуди податак да је број проглашених банкрота у Европској унији, па и самој Њемачкој, достигао највиши ниво у посљедњих осам година.

- Компанија БАСФ, некада једна од водећих у Немачкој чија је производња била базирана на гасу, недавно је банкротирала. Без посла је остало неколико хиљада радника. У тешкој ситуацији су и компаније које се баве производњом вештачких ђубрива. Сва предузећа која су своју производњу базирала на некада јефтином руском гасу данас имају велики проблем - каже Вулетић. 

А колико је ово гасно тржиште постало непредвидљиво, како наводи овај експерт, може се видјети из посљедњег раста цијене природног гаса у Европи, до којег је дошло због најављеног штрајка у Аустралији, који би могао да осакати 10 одсто глобалне понуде ЛНГ-а.

Када су у питању прогнозе како би се цијена гаса могла кретати у наредном периоду, поготово због предстојеће зиме, Вулетић каже како је било какве процјене незахвално давати, да се то не може видјети ни у чаробној кугли.

- Једно је само сигурно, цена гаса у наредним месецима сигурно ће бити виша - поручио је Вулетић.

Наметање правила

Да америчке компаније покушавају све више искористити ово протјеривање руског гаса и нафте са европског тржишта може се видјети и на примјеру БиХ. Амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи недавно је жестоко упозорио овдашње власти да би се требале ријешити зависности од руског гаса, прикључујући се на гасовод јужна интерконекција, који би се спајао са терминалом “Омишаљ” на Крку. Оно што је амбасадор Марфи заборавио је да помене, а о чему је “Глас Српске”већ писао, да су главни снабдјевачи овог терминала течним укапљеним гасом америчке компаније. Тек један мали дио пошиљки долази из Египта, Нигерије, Тринидада и Тобага и Мозамбика.

Хладна зима

Њемачка подземна складишта тренутно су попуњена скоро 90 одсто, саопштило је Министарство привреде. Али власти у највећој европској економији, некадашњој локомотиви, упозориле су да би хладна зима и даље могла да представља пријетњу њемачкој енергетској безбједности. Они су позвали на, како су их назвали, мјере предострожности, као што су пумпање више гаса у залихе и изградња додатних ЛНГ терминала како би се спријечила криза током предстојеће гријне сезоне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана