Шта показују посљедњи статистички подаци о трговини на мало: Промет пада, цијене расту

Иако су приходи трговаца и даље високи, због великог раста цијена на годишњем нивоу, што се уосталом може видјети и из података УИО БиХ о сталном расту прихода од ПДВ-а, званични подаци показују да је у посљедњих мјесец дана, посматрано у текућим цијенама, дошло до осјетног пада укупног промета у трговини на мало, а посебно у оном дијелу који се односи на набавку и куповину основних животних намирница.

Према посљедњим подацима Завода за статистику Републике Српске, укупан промет у трговини на мало у мају ове године, у односу на април, мањи је за 8,2 одсто, а у дијелу који се односи на храну, пиће и дуван, за 16,5 одсто. До овог пада, али не толико значајног, дошло је и у трговини горивима и мазивима - за три одсто. Интересантно ради се о паду који се може упоредити с оним из марта 2020. године, када је корона утицала на смањен промет. Иако се још не ради о тренду, који би могао указати на нека негативна економска кретања, ови подаци треба да забрину, јер су очигледно резултат све мање куповне моћи, до које је дошло због вртоглавог раста цијена у готово свим сегментима живота, што повећање плата није могло пратити.

Корпа и плата

Илустрације ради, синдикална потрошачка корпа у мају ове године износила је 2.456 марака, односно за 280 више него у истом периоду 2022. У том истом периоду забиљежен је раст цијена готово свих прехрамбених производа и то у процентима од 10, до чак 50 одсто. Цијена хљеба већа је за 20 одсто, јунетине 10, свињетине 22 одсто, јаја 30, а кромпира и млијека за око 50 одсто у посљедњих 12 мјесеци. Додуше и ове податке треба узети с одређеном резервом, јер је врло чест случај да се поједине цијене формирају на седмичном, па и на дневном нивоу.

Ако ове званичне податке упоредимо са растом плата, која је у мају износила 1.280 марака, односно за 170 марака више него у истом периоду прошле године, одмах је видљиво да раст личних примања није могао испрати раст цијена па чак ни у дијелу који се односи само на прехрану.

На пад куповне моћи недавно су упозорили и представници разних удружења из Српске која се баве заштитом потрошача, наводећи како грађани све више купују само оно што им је тренутно доступно и приступачно количини новца којом располажу. Истакли су да због високих цијена грађани углавном купује од данас до сутра и то, како су сликовито објаснили - на кашичицу.

Иако инфлација у Српској наставља да пада на годишњем нивоу, она у ствари и даље расте на мјесечном, поготово у дијелу који се односи на поједине прехрамбене производе. Овај тренд могао би се очекивати и у наредном периоду, како због високих улазних трошкова, тако и због лошег времена које угрозило приносе те самим тим и поскупјело саму производњу.

Главни кривци

Сви финансијски и економски показатељи са тржишта ЕУ указују на то да раст цијена постаје све више хронична болест и да је инфлација, која се послије “ковида” пробудила, а након рата у Украјини и заиграла, дошла да остане. И то је нешто с чим се данас суочава чак и моћна Њемачка, у којој је у мају ове године забиљежен пад продаје у трговини на мало од 3,6 одсто. Уосталом то је био и један од циљева ЕЦБ, да се подизањем каматних стопа смањи потрошња па самим тим и инфлација на циљаних два одсто.

Финансијски експерт Александар Љубоја у једној од својих ранијих анализа за наш лист је истакао да је наша срећа у несрећи то што имамо плитко тржиште, наводећи да је убијеђен да ова инфлаторна криза ипак неће у толикој мјери угрозити наш стандард, бар не у толикој као у Европи.

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске СЊОТ Саша Грабовац сматра да ће цијене остати високе, све док има потражње, односно док постоји каква-таква куповна моћ грађана, која ће власницима фирми обезбјеђивати профит.

Тренутни пад у промету, који није занемарив, још није натјерао трговце и власнике фирми да стану и замисле се те коригују своје цијене наниже. Шта више у појединим случајевима цијене и даље биљеже раст, за пет, до шест одсто, као што је у случају риже, телетине и одређених млијечних и месних производа. Ако је којим случајем цијена остала иста, онда је грамажа паковања смањена.

Све ово сугерише на то да су управо трговци, односно корпоративни профити, како је то недавно објашњено од стране стручњака из ММФ-а, тренутно највећи кривци и највећи покретачи раста цијена, односно инфлације. Према њиховој анализи корпоративни профит изазвао је 45 одсто инфлације у Европи, у поређењу са 40 одсто због раста увозних цијена.

Како су појаснили удио инфлације изазване увозним цијенама достигао је врхунац средином 2022. и од тада пада. Ово указује на то да су проблеми у ланцу снабдијевања углавном ријешени. Корпорације су, међутим, задржале цијене или чак наставиле да их повећавају. Оне повећавају своје цијене зато што очекују да ће трошкови бити повећани, а не зато што су заиста порасли. Али врло чешћи је разлог то што они користе глобалне проблеме као добар изговор да извуку неочекивани профит.

Рјешења

Када је у питању Република Српска, већи пад цијена највјероватније не треба очекивати ни у наредном периоду, иако је у мају ове године забиљежен значајан дефицит у промету у трговини на мало. Долазак гастарбајтера, али и значајног броја туриста, сигурно ће и у наредном периоду осигурати одређени промет и висок ниво цијена.

Да би до тога и дошло, као прво, неопходно је да се стабилизују стање унутар ЕУ. Као друго - да би дошло до значајнијег пада цијена, који би грађани могли да осјете, било би неопходно да власти уведу систем контроле цијене као рецимо у Словенији, која ће у наредном периоду утврђивати ко у ланцу има неоправдане профите и лихварске марже. Да овдашњи трговци лове у мутном недавно су показали и резултати контрола од стране надлежних инспекција, из који је поручено да готово сви трговачки ланци крше уведене марже. То би се могло објаснити тиме што им је исплативије понекад и платити казну, него снизити и кориговати цијене. Трећи начин - да овај негативни тренд потраје једно извјесно вријеме, што би онда ипак натјерало компаније, али и трговце, да снизе своје цијене и крену у беспоштедну борбу за сваког купца, који у својим кућним касама имају све мање новца на располагању. Компаније би у том случају, да би опстале, морале да прихвате мањи удио у добити.

Ма како чудно звучало висока инфлација тренутно одговара властима, на свим нивоима, јер веће цијене значе и веће приходе од ПДВ-а. Али то је мач са двије оштрице, јер уколико инфлација потраје у садашњим оквирима, већи пад куповне моћи биће неминован. То ће ланчано довести до додатног осиромашења грађана, рецесије, смањеног извоза, па самим тим и прихода. Повратити куповну моћ грађана неће бити лако, јер ради се о деценијском процесу те би свакој држави требало да буде у интересу, баш као и свакој компанији, да дају предност борби против инфлације, испред тренутног профита.

Породица

Просјечно домаћинство у Српској у прошлој години имало је 2,8 чланова и трошило је мјесечно око 1.800 марака. Од тога су 558 марака били издаци за храну, а 1.242 издаци за непрехрамбене производе и услуге. У односу на 2015 - просјечна мјесечна потрошња током прошле године била је у просјеку већа за 540 марака, подаци су Завода за статистику Републике Српске.

Контрола цијена

У Словенији је током ове седмице ступила на снагу уредба о обавезном и редовном слању података о цијенама пољопривредних култура и прехрамбених производа. На тај начин Словенија ће у наредних шест мјесеци пратити цијене усјева и производа у ланцу исхране. Како је саопштено, на овај начин желе ограничити раст цијена хране те открити ко у овом ланцу има неоправдане профите и лихварске марже. Према овој уредби надлежно тијело ће прикупљати и анализирати цијене, количине и поријекло у секторима житарица, меса, млијека, јаја, воћа и поврћа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.