Шта показују подаци Евростата о броју радних сати широм континента

Показују ово најновији подаци Евростата, који откривају да радна седмица у БиХ траје дуже у односу на све европске државе, осим Србије - укупно око 42 сата, што је за чак четрдесетак сати мјесечно више од времена које, примјера ради, холандски радник проведе на послу. 

Четири радна дана, 32 сата у седмици - звучи као фантазија за многе послодавце и раднике у БиХ, док у Европској унији овај тренд, а што се може видјети и из података Евростата, узима све већи замах. Истраживања откривају да су фирме које су увеле четвородневну радну седмицу након тога имале још боље пословне резултате. 

Одморни и расположени радници били су главни „кривац” - јер су у радну седмицу улазили много опуштенији, проналазећи већи баланс између пословног и приватног живота. 

Када је у питању БиХ, овакав принцип рада није наишао на одобравање код већине послодаваца, јер сматрају да скраћену радну седмицу није могуће спровести у пракси, а ако би се тако нешто и урадило, наводе да би били принуђени да режу плате. Како су истакли радници раде на сат и што више раде, имају и већу плату. И обратно. 

Пракса је, међутим показала да није баш све тако како они тврде. Ако смо европски рекордери по броју радних сати, ваљда би требало да смо при врху и по висини плата. И јесмо, али само ако обрнемо листу наопачке. 

Просјечна мјесечна примања тренутно у БиХ износе око 1.400 марака. Ако овај број подијелимо са поменутим бројем радних сати - испада да је сатница једног радника у БиХ тек око осам марака, што је за три пута мање од европског просјека. Још гори је однос уколико ову једноставну математичку рачуницу примијенимо на минималац, који у ФБиХ износи 600 марака, а у Републици Српској 900. 

У првом случају испада да је сатница 3,5 марака, а у другом око пет, односно да је дневница оних који су на минималцу у ФБиХ 28 марака, а у Републици Српској око 40. У преводу - један обичан човјек са просјечном платом, или минималцем у БиХ, са зарађеном дневницом не може своју породицу одвести на неки пристојан ручак у ресторан. 

Математика

Коментаришући све ове податке предсједница Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић истиче да је када је у питању БиХ ситуација вјероватно још и гора, а поготово ако би се у ову статистику и математичку рачуницу као једна од битних ставки, варијабли, укалкулисао и рад на црно - викендом и другим нерадним данима, којем су изложени поједини радници готово свакодневно. 

Како је рекла дужина радне седмице је јасно дефинисана и прецизирана - и она износи 40 сати седмично, односно максимално 180 мјесечно. Све преко тога, појашњава она, требало би да буде ријешено појединачним уговорима између радника и послодавца. 

- Постоји институт прековременог рада. Нажалост послодавци га врло често избјегавају, јер има доста случајева да поједини људи раде и по десет па чак и 12 сати дневно, а то им се нигдје не води, већ уписује као да су наводно радили само осам. Радници пристају на то, јер су принуђени, немају алтернативу - каже Мишићева, наводећи да је овај проблем посебно присутан у сектору трговине, али и грађевинарства. 

Наводи и да је због тешке економске ситуације у земљи, али и ниских плата, које су далеко испод европског просјека, врло чест случај да су поједини људи једноставно приморани да раде и више послова и то обично на црно. 

Сматра да се на овај начин крши постојећи закон о раду, али и прописи који регулишу број радних сати и обавезно плаћање прековременог рада. Осврћући се на велику разлику у броју радних сати које оствари један радник из БиХ и Европске уније указује да у појединим европским земљама већ одавно постоји један тренд да се радна седмица скрати за одређен број сати. 

И она се позвала на нека од спроведених истраживања економиста, али и социолога, која су показала да у тим случајевима скраћивања радне седмице - продуктивност расте. 

- Готово сва истраживања су показала да краћа радна седмица, односно више слободног времена за одмор и породицу, доноси само позитивне резултате, јер су радници задовољнији, продуктивнији, али и иновативнији. На тај начин и економска, али и социјална слика неког друштва постаје боља - наводи Мишићева. 

Нажалост, истиче она, то није случај и код нас, јер би поједини послодавци, да могу, и посљедњу кап крви исисали из својих радника, наводећи да има и честитих власника фирми, али веома мало. Открива и да када је у питању минималац и ту има доста злоупотреба, јер су послодавци склони да приликом обрачуна рачунају буквално све па и прековремени рад и топли оброк да би дошли до износа од 900 марака. 

Мјере

Открива и да ће Савез синдиката крајем августа предложити мјере које ће бити упућене на адресу Владе Републике Српске, а које би, између осталог, требало да ријеше ову горућу проблематику, па и поменуту. 

За крај је и поручила да ће њен синдикат учинити све да би били побољшани радни услови, повећане плате радницима те живот учињен што нормалнијим. 

- Систем мора што прије бити уређен да бисмо овај јаз за Европом бар мало смањили. Нема нам друге - поручила је Мишићева, наводећи да се нада да ће њени приједлози добити подршку од друга два стална учесника у овим преговорима - Владе Српске и послодаваца. 

Када су питању подаци Евростата они откривају да је радна седмица запослених у Европској унији износила 36,1 сат, скоро шест мање од БиХ (41,4). Најдуже се ради у Грчкој, 39,8 сати, што је и даље за скоро два сата краће него у БиХ. Потом слиједе Румунија са радном седмицом од 39,5 сати, Пољска у којој се „арбајтује” 39,3 и Бугарска са 39 сати. 

У Аустрији она износи 33,6 сати, у Њемачка - 34, а у Норвешкој - 33,9. Најкраће се ради у Холандији, тек 32,2 сата. Када је у питању остатак Европе, који је ван ове уније, БиХ једино шију Турска и Србија - у којој запослени у просјеку раде 41,7 сати седмично. Када је у питању Холандија, она је по много чему специфична. 

Просјечна плата износи 2.855 евра. Када је у питању минималац, он износи 1.934 евра мјесечно, односно 446 седмично. Износ минималне плате власти преиспитују чак два пута годишње - 1. јануара и 1. јула. Радна седмица је врло често четири радна дана. 

Пола примања дајемо за храну

Просјечна нето плата у БиХ исплаћена у јуну износила је око 1.400 марака и већа је за двадесетак у односу плату исплаћену у мају. Највишу имају запослени у области финансијских и дјелатности осигурања, а најнижу у грађевинарству, тек нешто више од 1.100 КМ. 

Када је у питању синдикална потрошачка корпа за јун, она је износила 2.608 марака, а највише се трошило на прехрану - 1.180 марака, што значи да више од 40 одсто плате оде на основне животне потрепштине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.