Шта побједа ФПО-а значи за наш регион и цијелу Европу

Вељко Зељковић
Шта побједа ФПО-а значи за наш регион и цијелу Европу

БЕЧ - Вирус суверениста, евроскептика, противника рата у Украјини те заговорника чвршће антимиграционе политике проширио се на још једну европску земљу. Након Италије и Холандије, Словачке и Француске, стигао је и до Аустрије, а како ствари стоје, могао би захватити и Њемачку у септембру наредне године.

Општи је ово закључак политичких аналитичара, након што је највише гласова на недјељним парламентарним изборима у Аустрији освојила десничарска Слободарска партија (ФПО), на чијем челу се налази контроверзни Херберт Кикл.

Доктор политичких наука и научни сарадник на Институту за европске студије из Београда Стеван Гајић каже да га нису нимало изненадили резултати, додајући да ће након њих питање свих питања бити аустријска неутралност.

- Видећемо да ли ће ови резултати можда освестити поједине политичаре или ће и даље наставити са досадашњом политиком која је била све само не неутрална - истакао је за “Глас Српске” Гајић.

Према његовом мишљењу и у Аустрији је дошло до наплате једне накарадне деценијске политике, која је угрозила не само економски положај обичних људи, већ је довела и до својеврсне идентитетске кризе.

КО ЈЕ КИКЛ

Лидер ФПО-а врло је често истицао да ће уколико му се укаже прилика да управља Аустријом водити политику сличну оној коју у својој земљи спроводи мађарски премијер Виктор Орбан, што, између осталог, подразумијева и строга имиграциона ограничења. Сличне изјаве имала је и италијанска премијерка Ђорђа Мелони. Стога неки сматрају да би ови избори могли представљати почетак “орбанизације” и Аустрије. Кикл је иначе велики противник европских санкција Русији, предсједницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен називао је хушкачем рата, а у свом предизборном манифесту обећао је и да уколико дође на власт, Аустрија ће престати са уплатама новца за куповину оружја које иде у Украјину. Заступа став и да би Аустрија требало да настави са куповину руског гаса, али и да ограничи мијешање Брисела у национална питања.

Иако је Аустрија признала тзв. Косово као државу, ова партија не подржава независност јужне српске покрајине, а треба поменути и да је ФПО у неком претходном периоду давао отворену подршку властима у Републици Српској. Током пандемије били су и велики противници локдауна и обавезне вакцинације, при томе не штедећи ни Свјетску здравствену организацију, оптужујући је за здравствену диктатуру.

Многи сматрају да су ови избори по много чему специфични, али и историјски, како глобално гледајући, тако и условно речено локално. У посљедњих годину дана све више је европских држава у којима су гласачи казнили владајуће, окрећући се и дајући подршку такозваним суверенистима, који се противе политици коју води Брисел. Побједа ФПО је значајна, јер је остварена и при великој излазности од чак 75 одсто.

У таквим околностима ова партија забиљежила је најбољи резултат од када постоји, освојивши 29,2 одсто гласова, 13 одсто више него прије четири године. Ово је иначе прва побједа крајње деснице на изборима за аустријски парламент послије Другог свјетског рата. На друго мјесто потиснули су владајућу Народну странку (ОВП), садашњег канцелара Карла Нехамера, која је освојила три одсто мање гласова од ФПО-а. Да су Аустријанци казнили досадашњу политику владајућих говори и податак да је ОВП доживио пад од чак 11,2 одсто. Када се подвуче црта, ФПО је освојио 58 од укупно 183 мјеста у парламенту, Народна странка 52, а социјалдемократе 41 мандат. Слиједе Либерална странка Неос и Зелени. На овај начин актуелна влада - коалиција Нехамерове странке и Зелених - изгубила је већину, а ФПО се вратио на велика врата након афере “Ибица”. 

Интересантан детаљ - ФПО је остварио бољи резултат за четири одсто од оног који су имали само прије пар мјесеци, када се бирало ко ће у наредне четири године сједити у Европском парламенту. Према мишљењу аналитичара, Кикл је до значајног броја гласова успио доћи јер потиче и из радничке породице. Врло често је то стављао у први план поручујући да “има велики респект према радницима”, који тешко физички раде зарађујући за живот. Како наводе, Киклове поруке очигледно су дале резултат попут оних “Аустрија - Аустријанцима”. Оно што му је очигледно ишло на руку јесу и страхови од исламистичких напада, које је Беч, нажалост већ уживо искусио. И све то је очигледно дозлогрдило добром дијелу Аустријанаца, који муку муче и са инфлацијом.

ПИРОВА ПОБЈЕДА ИЛИ...

Међутим ова побједа ФПО-а могла би бити Пирова, јер је из већине странака саопштено да не желе с њима сарађивати. Једина која је колико-толико оставила отворена врата је владајућа конзервативна Народна партија, али под условом да Кикл не буде дио нове владе. Иако је лидер ФПО-а истицао да му је жеља да буде нови канцелар Нехамер је то одбацио као могућност. Двије стране се иначе преклапају у многим кључним областима, посебно у залагању за строжа правила о имиграцији. Обојица су такође подржала смањење пореза да би била подигнута суморна економија. Преговори би, међутим, могли бити компликовани тешким политичким односима између Кикла и Нехамера, поготово јер први пуца на мјесто другог. Обраћајући се својим присталицама Нехамер је изјавио да ОВП треба да остане при својим обећањима које је дао прије избора, не елаборирајући да ли то значи да ће се држати своје често понављане тврдње да неће ући у владу у којој је лидер ФПО-а Херберт Кикл. С друге стране Кикл је поновио да је његова странка спремна на разговоре са свим партијама о формирању нове владе, поручујући да све партије треба да преиспитају своје одбијање да формирају коалицију са ФПО-ом.

На ову постизборну математику указује и политички економиста из Беча Немања Плотан. ОВП је, како каже, до сада био једина партија која је у прошлости била отворена за савезништво са ФПО-ом. Уколико до тога овог пута не дође, друга опција је коалиција између Народне странке и Социјалдемократа, који заједно имају 93 мандата, што је за један мандат више од неопходне већине. У овом случају, наводи он, ове двије странке једва би обезбиједиле парламентарну већину, што би у случају одсуства или болести неког посланика могло довести до озбиљних проблема у функционисању владајуће коалиције. Због тога би, сматра Плотан, било кључно укључити и трећу странку да би била обезбијеђена стабилна апсолутна већина.

- У том случају би вјероватно били вођени разговори и са партијом НЕОС. Она би могла играти кључну улогу као мост између двије идеолошки различите странке, као што су ОВП и Социјалдемократе - каже Плотан, додајући да су након парламентарних избора 2019. преговори трајали чак четири мјесеца прије него што је дошло до формирања нове владе.

Како год да заврши ова постизборна комбинаторика, побједа ФПО-а дошла је у вријеме великог помјерања удесно у европској политици, од Чешке до Француске. У међувремену и њемачки десничарски АФД осваја побједу за побједом на регионалном нивоу, што је већ упалило црвену лампицу код владајућих у Берлину пред парламентарне изборе који ће бити одржани у септембру наредне године.

Сијарто

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто честитао је Слободарској партији Аустрије изборну побједу. Како је истакао, послије Чешке, десила се и побједа патриота и у комшилуку.

- ФПО никада није побиједио на парламентарним изборима у Аустрији. Овога пута, међутим, наши савезници су завршили на првом мјесту. Не рату, не миграцији и не родној пропаганди - поручио је Сијарто.

ФПО је, заједно са владајућом мађарском странком Фидес и чешком странком АНО, крајем јула основао посланичку групу “Патриоте за Европу”, која је сада трећа по величини фракција у Европском парламенту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана