Шта је Владо Ђајић открио на суђењу Браниславу Зељковићу

- Дневно попијем 30 до 50 кафа и Зељковић је један од ријетких са којима нисам попио кафу - казао је Ђајић.

Он је био свједок Републичког тужилаштва у предмету “корона уговори” против Зељковића, иначе бившег директора Института за јавно здравство Републике Српске  који је набављао камере.

У овом случају, осим Зељковића, оптужени су директори фирми “Проконтрол” из Бањалуке Славко Бојић и “Промединг” из Лакташа Драган Дубравац, те власник Туристичке агенције “Травел фор фан” Саша Марковић. Оптужницом је обухваћен и  бивши директор бањалучке фирме “Синекс лабораторија” Сани Црљић. Терете их за злоупотребе у набавци медицинске и заштитне опреме у вријеме пандемије  вирус корона чиме су оштетили буџет Српске за више од 1,3 милиона КМ.

- Камере су набављене, биле су исправне и одрадиле су своју функцију. Захтјев за њихову набавку  сам диктирао, а секретарица је куцала. Захтјев је послат Институту за јавно здравство који је по одлуци Кризног штаба и премијера, био задужен за набавке све опреме у вријеме пандемије  - рекао је Ђајић.

Истакао је да са Зељковићем није разговарао о камерама ни прије ни послије набавке.

Појаснио је да је тим УКЦ –а Српске донио одлуку о набавци шест стационарних и 20 ручних термалних камера.

-  Набавка је била оправдана у циљу борбе против ковида чији је један од симптома висока температура. Термалне камере су постављене на улазе и  могле да измјере температуру више особа и одрадиле су посао, а  и дан данас су горе  - рекао је Ђајић. Републички тужилац Сања Тадић - Стојисављевић му је показала педрачун фирме “АРС Системи” за набавку шест стационарних термалних камера вриједних 180.000КМ и 20 ручних вриједности 100.000 КМ те питала да ли је то видио.

- Нисам имао времена да се бавим тиме, то су све службе радиле- рекао је Ђајић.

Тужилац га је питала  да ли је знао да имају и други понуђачи термалних камера и да ли се бавио тиме, Ђајић је  одговорио да за то није имао времена.

Истакао је и да није контактирао са директором фирме “АРС Системи” Владимиром Вулетићем и да не зна како је он знао које камере требају УКЦ-у.

Тужилац је рекла да је у истрази казао мало другачије, односно да је могуће да је Вулетић за набавку чуо од неког из тима УКЦ-а који је о томе расправљао. Ђајић је потврдио да је то могуће да је тако, али да то не зна и да он ништа Вулетићу није рекао.

Други свједок тужилаштва  Владимир Машић рекао је да Институт за јавно здравство није био спреман да преко ноћи постане централни орган за набавке свих медицинских средстава која су била неопходна у вријеме пандемије вируса корона.

Свједок Машић, који је у вријеме пандемије био референт за правне послове у Институту, казао је  да му је колегиница Зора Билић донијела документацију о набавци камера и да је то само потписао.

- Рекла је да то треба хитно да се уради и тада нисам детаљно ни  прегледао о којим документима се ради и која је цијена набавке. Све сам сазнао када је полиција дошла у Институт, јер сам тада од колега економске службе тражио да ми доставе сву документацију – казао је Машић.

Нагласио је да му је било чудно да је понуда стигла у 9.20 часова, а да се комисија састала у 10.05 часова и да је одлука о јавној набавци донесена у 10.20 часова.

- Било ми је  чудно, јер је пауза у Институту од 10 до 10.30 часова.  Одговорно тврдим да нисам био на том састанку  - рекао је Машић. Зељковић је свједока упитао да ли је био упознат са препорукама за коришћење паузе за вријеме ковида 19.

-Не сјећам се тих препорука – кратко је рекао Машић, на шта га је Зељковић подсјетио да су паузу могли користити у току дана када желе, али да не иду сви у периоду као иначе.

Зељковићев бранилац Јадранка Ивановић упитала је Машића да ли је њен клијент Зељковић икада вршио притисак на раднике у Институту и наређивао колико којих камера требају набавити, а Машић је рекао да није.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.