Шта је позадина покушаја да у УН буде усвојена резолуција о Сребреници

Каже ово некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић, истичући како се на овај начин релативизацијом појма геноцида ове снаге желе коначно обрачунати са не само са Републиком Српском, већ и самом Србијом. Наводи, како су ти лобисти и иницијатори доношења ове резолуције свјесни да им је за тај посао остало мало времена, због промјене односа снага у свијету.

Када је у питању тајминг, сматра да он није нимало случајан те да се покушава искористити, односно злоупотријебити саосјећање свјетске јавности због страдања и убијања палестинских цивила у појасу Газе, ако би овај документ подржала неопходна већина у Уједињеним нацијама.

- Они знају да иста неће проћи у Савету безбедности, али то им није ни битно. Иако овакве и сличне резолуције нису правно и међународно обавезујеће, оне ипак имају своју политичку тежину. У овом случају требало би да им послужи као алиби за неке наредне кораке и потезе. Мислим да је свима јасно у ком правцу све ово иде - поручио је Јовановић.

Два циља

Слично мишљење дијели и научни сарадник Института за европске студије Рајко Петровић, додајући да иако овакве и сличне резолуције нису правно обавезујуће, оне ипак имају снажну политичку димензију, јер Уједињене нације, без обзира на глобалне проблеме, још увијек представљају какав-такав оквир за поштовање међународног права и људских права.

Сматра и да је индикативно што у нацрту овог документа стоји написано да су Бошњаци једине жртве дешавања у и око Сребренице, али и то што се овом резолуцијом тражи да се догађаји из јула 1995. године у свакој земљи свијета обиљежавају и, како се у приједлогу каже, преиспитују.

На овај начин, према ријечима Петровића, жели се створити једна негативна слика о Републици Српској и Србији, а што би онда готово сигурно, у наредним корацима, било искоришћено за неке нове потезе бошњачких и западних политичара, а који би вјероватно ишли у два правца.

Први је институционално уништавање Републике Српске, а други - прво подизање оптужбе против Србије за почињени наводни геноцид, а онда и тражење ратне одштете.

Етикетирање

Професорица на Факултету политичких наука у Београду Драгана Митровић указује да је врхунац парадокса, цинизма и бешчашћа, то што ову резолуцију о Сребреници предлажу двије државе, Њемачка и Руанда, које су починиле највеће геноциде у прошлом вијеку.

У Руанди су, подсјећа, између 7. априла и 15. јуна 1994. паравојне јединице племена Хути, помогнути војском, убиле више од милион припадника племена Тутси. Нацистичка Њемачка је убила на десетине милиона Јевреја и Словена у покушају да створи - животни простор.

- Без обзира на све ове чињенице, западне земље упорно инсистирају на Сребреници као међународном примеру.

Заборављају и да је израелски стручњак Гидеон Грајф, радећи заједно са неким од најпризнатијих светских експерата на пољу истраживања ратних злочина, у свом извештају навео да у Сребреници није било геноцида, већ да је почињен страшни злочин. Уместо тога, одлучни су да српском народу ставе етикету највећих злочинаца у светској историји. И о томе би, бар како су наумили, требало да уче сва деца света. То је стварно монструозно, јер је српски народ један од највећих страдалничких. Над нама је извршен геноцид и то у неколико наврата. Ово што се сада ради јесте једна класична обмана и прљава подвала. Подсетила бих да је Немачка три пута извршила агресију на Србе. Задњи пут су нас почастили и са уранијом.

Уместо извињења, поново нас убијају, односно покушавају докрајчити - наводи Митровићева. 

Вук не мијења ћуд

Сматра да, бар када је у питању Њемачка и њена улога у свему овоме, она на овај начин жели опрати тамне мрље из своје историје, извршити ревизију историје 20. вијека, односно из умова избрисати, скрајнути чињеницу да су они бар два пута починили геноцид. 

- Не знам како бих назвала то што сада раде, осим, најблаже речено, срамним. Бестидним. Зар су заборавили шта је све српски народ преживео под немачком чизмом. Наравно да нису, због тога и ово раде. Довршавају посао - истакла је она, додајући да се Њемачка очигледно понаша попут вука, који можда длаку мијења, али не и ћуд.

То се, како каже, може видјети и из њиховог односа према српском фактору на Балкану, а што је посебно било видљиво деведесетих током распада СФРЈ, али и посљедњих неколико година, третирајући БиХ као своју нову колонију, а Кристијана Шмита као управника затвора, а што бошњачка политичка елита покушава искористити за демонтажу Српске.  

Како је додала, да је њемачка спољна политика лицемјерна и срамна може се видјети и из њиховог затварања очију на све оно што се дешава у појасу Газе. Ћуте о томе иако је на десетине хиљада убијених цивила. И док се све то дешава, када гину дјеца, жене, невини, како истиче Митровићева, дио западног свијета заједно са Бошњацима извлаче из нафталина и поново актуелизују старе оптужбе, спремајући неку нову панцир дивизију која би коначно требало да ријеши српско питање.

То, упозорава она, подразумијева уништавање Републике Српске и отимање Косова, након чега би услиједили и захтјеви за репарацију, како би се и кичма сломила те исписала једна фалсификована историја, која би требало ревитализује и рехабилитује све западне злочине, а прије свега оне САД и Њемачке. 

Садржај

Предлагачи резолуције о Сребреници, о којој би се требало расправљати 27. априла, траже од држава чланица УН да се 11. јул прогласи за тзв. међународни дан промишљања и сјећања на геноцид у Сребреници, као и да се тај датум обиљежава у свим државама сваке године. За усвајање овог акта потребна је проста већина. Уколико дође да она буде усвојена у парламенту, исту може оспорити, односно блокирати Савјет безбједности УН.

Подсјећања ради, у СБ УН је 2015. вођена полемика у вези са сличном резолуцијом коју је тада поднијела Велика Британија, али је захваљујући вету тадашњег амбасадора Русије Виталија Чуркина резолуција оборена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.