Шта ће се збивати у БиХ након најновијег извјештаја Европске комисије

Вељко Зељковић
Шта ће се збивати у БиХ након најновијег извјештаја Европске комисије

БАЊАЛУКА - Преговори представника Републике Српске са партнерима на нивоу БиХ о испуњавању 14 приоритета из Мишљења Европске комисије биће враћени на договор из јуна и само он може бити смјерница даљег рада, што значи - прво закон о Уставном суду БиХ, онда друга питања.

Општи је ово став званичника Републике Српске који наводе како је друга, бошњачка страна, до сада опструисала договорене и утврђене обавезе, које су биле планиране да се спроведу до краја ове године, а које се, прије свега, односе на кључна политичка питања.

Према ријечима предсједника Милорада Додика, када је на дневни ред, у септембру, дошао закон о Уставном суду БиХ, бошњачка страна је почела да избјегава разговор на ту тему, налазећи за то разне неразумне разлоге.

Додик каже и да би, умјесто што неки од партнера на нивоу Савјета министара БиХ оптужују Републику Српску и траже изговоре, било одговорније и конструктивније да саслушају тачно шта су они који још неће БиХ у ЕУ рекли, да се у ову заједницу не може без спровођења свих 14 приоритета.

- Вријеме је да засучу рукаве и покажу спремност за договор. Нека покажу одговорност према свом народу и према БиХ коју, наводно, толико обожавају. За функционалну и одрживу БиХ једино је битно да странци оду, да се народи договоре, јер је функционална и одржива БиХ потребна и ЕУ. Али, логично, представници “тројке” не желе да се одрекну оних који су их поставили и они који их одржавају на власти. Они у страним менторима виде гаранцију за своје политичко преживљавање - истакао је Додик.

Слично мишљење дијели и предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, наводећи да су владајуће странке у Српској до сада биле изузетно коректне и кооперативне у свим разговорима са друга два коалициона партнера на државном нивоу БиХ, али не и бошњачка страна. 

- Због тога се морамо вратити, да тако кажем, на фабричко подешавање и базичне преговоре, шта је прво, па све онда може ићи у пакету. Нема прескакања корака. Ако бошњачка страна уистину, како то здушно тврди, жели да БиХ уђе у ЕУ, ваљда би требало да зна­ да то не може са иностраним судијама у Уставном суду БиХ, али и ОХР-ом, односно институтом високог представника. Тај пут мора бити без странаца како бисмо показали да БиХ има интегритет и суверенитет - рекао је Стевандић за “Глас Српске”. 

Према ријечима правника Огњена Тадића, тај став је у свом извјештају изнијела и сама Европска комисија, саопштавајући да ће размотрити да ли ће са БиХ у марту наредне године отворити преговоре или не, у зависности од тога да ли је БиХ испунила свих 14 постављених услова, а међу којима је и питање Уставног суда БиХ. 

- Дакле, нема отварања преговора док из Уставног суда БиХ не оду стране судије, тј. до испуњења 14 приоритета из 2019. године, међу којима је и то питање.  Значи, не може се више причати да стране судије одлазе дан прије уласка БиХ у ЕУ или када испуне услове за пензију - каже Тадић за “Глас Српске” наводећи да унитаристичка политика бошњачких партија стопира европски пут, јер им је прече да преко Уставног суда руше Дејтонски мировни споразум, него да БиХ напредује ка ЕУ.

Неспособност

Тадић се осврнуо и на досадашњу ролу министра иностраних послова БиХ Елмедина Конаковића, називајући га неспособним и добрим дијелом одговорним за то што БиХ још није добила европско зелено свјетло.

- Имамо ситуацију да су Украјина, Молдавија и Грузија, које не знају у којим границама функционишу, у бољем положају од БиХ, којој су врата поново затворена због пар закона. Министар Конаковић очигледно не тражи отварање преговора, него очито прижељкује нове услове који би требало да послуже унутрашњим политичким обрачунима, а не европском путу - рекао је Тадић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана