Шта ће произвести усвајање Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ: Од хапшења до преговора

До посљедњих турбуленција на релацији Уставни суд БиХ - власт у Бањалуци је дошло након што је већина судија 19. јуна, без присуства иједног судије из Српске, измијенила на споран начин властита правила о раду на основу којих и функционишу те омогућила засједања и у ситуацији када им не може присуствовати ниједан члан којег бира Народна скупштина Српске.

Након што се Суд оглушио о захтјев да повуче спорну одлуку, у републичком парламенту је, по хитном поступку, у уторак касно увече усвојен закон који предвиђа да ниједна одлука Уставног суда БиХ, донесена послије тог 19. јуна, неће бити примјењивана на територији Српске све док не буде усвојен закон о Уставном суду БиХ.

Чланом три, од четири у закону, је дефинисано да се лица која су дужна да поступају по одредбама закона изузимају од кривичне одговорности која је прописана кривичним законодавством БиХ, и у погледу кривичних дјела у вези са извршењем овог закона биће заштићена од институција Српске.

Републички Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ ступиће на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”, а стручњаци, не кријући да је Српска овим потезом изашла први пут из оквира Дејтона, наглашавају да је криза неминовна, али и да је исто тако Република дотјерана до зида те да је морала да реагује.

Посланик Уједињене Српске у Представничком дому Парламента БиХ Милан Петковић за “Глас” каже да је Српска дала одговор на константно отимање надлежности од стране Уставног суда БиХ.

- Не мислим да ће се овим законом ријешити проблем Уставног суда, али је ово био једини логичан и могући политички одговор. Надам се да ће се политички актери из Сарајева и међународне заједнице дозвати памети и схватити да им њихова намјера неће проћи и да се морају договарати са Републиком Српском, у супротном, БиХ више неће постојати каква је до сада била - поручио је Петковић.

Милко Грмуша, правник и одборник ПДП-а у Скупштини града Бањалука, је подсјетио да је Уставни суд годинама у предметима који су имали политички конотацију поступао противно Уставу БиХ, али и својим ранијим одлукама с почетка двијехиљадитих година те да је јасно да је мотивисан политиком.

Српска је, каже, у таквим околностима морала дати неки одговор, а нада се да је овај, који је изабран, пажљиво и хладне главе планиран те да за то има и одређену подршку код различитих чинилаца у међународном фактору.

- Из онога што је речено схватио сам да је циљ Српске да овај закон не буде трајно на снази, него да се прича о закону о Уставном суду БиХ и када буде донесен тај закон у Парламентарној скупштини БиХ, да ћемо ми, практично, овај ставити ван снаге - рекао је Грмуша.

Закон који је усвојила већина у Народној скупштини Републике Српске јесте позив на разговор и договор.

- Потребно је бити веома обазрив код закона који тражимо, јер морамо тражити договор о томе шта Уставни суд БиХ уопште може да разматра. Кључно је да тај суд не може да ставља себе у позицију уставотворца. Оно што је написано у Уставу не може да мијења и то треба да буде први и основни захтјев - сматра Грмуша.

Како ће се ствари одвијати, каже, дефинитивно зависи од понашања фактора из међународне заједнице.

- Нико у међународној заједници није рад да преузме потпуну одговорност за стање у БиХ уколико предузме неке радикалне кораке према Републици Српској. Ко год би се одлучио на то, тај би у потпуности преузео одговорност за стање у БиХ, а с обзиром на то да је ово систем спојених посуда, то значи и у цијелој регији, када већ имамо ситуацију на Косову и Метохији, Украјину и тако даље. То можда може бити један од аргумената или момената који нам иду у прилог, али ћемо након једне кризе и буке која тек предстоји морати почети и сами да смирујемо страсти и нудимо рјешење за излазак из уставне кризе која, објективно, није почела јуче, али се Српска у уторак први пут можда одлучила да покаже да батина увијек има два краја и да не морамо увијек бити ти који пасивно посматрамо како се крши Устав и да одговор на неуставно понашање, ако нема правних механизама, из присиле може бити и другачији - рекао је Грмуша.

Ако, каже, ипак власт нема одговоре на сва отворена питања послије овога, о којима можда јавно не говори, то може бити веома ризично по интересе Републике Српске. Говорећи о томе да нико не може гарантовати да ће од кривичног гоњења бити заштићени они који не буду спроводили одлуке Уставног суда БиХ када пређу у ФБиХ и у иностранство, Грмуша истиче да су стручњаци већ најавили сценарио могућег хапшења одговорних из Српске.

- Колико го­д политичарима некада биле вруће главе, ово је толико озбиљно питање да све сујете, понос и политички рејтинзи морају да уступе мјесто рационалном промишљању - поручио је.

Предуго је Српска, истиче, трпјела правно насиље.

- Имамо примјере, од Закона о јавној имовини у Брчком који је ОХР писао и гдје је она дата на располагање дистрикту, одлуке Уставног суда БиХ гдје пише да Република Српска има право да уређује имовинско-правне односе. Када сте већ сами направили такву ситуацију, веома је некоректно и дрско да радите ово што сте почели са државном имовином и томе се мора стати у крај. Нико није наиван. Ако почне “тук на утук”, па ми почнемо да радимо нешто што излази из оквира Дејтона, па други настави, а одавно излази већ из тих оквира, не треба бити пуно паметан да би видио куда то води. Мислим да то никоме нормалном у БиХ и Српској није у интересу - закључио је.

Народна скупштина је на посебној сједници, уз закон, усвојила закључке којима је затражила да је у оквиру 14 приоритета за напредовање на путу ка ЕУ, које је испоставио званични Брисел, хитно потребно рјешавати питање реформе Уставног суда БиХ, односно одласка страних судија, којих је тројица још у тој правосудној институцији, те усвојити закон о Уставном суду БиХ.

Другим закључком је задужена Влада да поднесе приједлог закона о допуни републичког Кривичног законика и пропише посебно кривично дјело поступања супротно одредбама Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ.

Апелације грађана

Током посебног скупштинског засједања провукло се питање шта је са оним апелацијама које на адресу Уставног суда БиХ шаљу обични грађани, а након одлучивања у правосуђу Српске.

Милан Петковић каже да ће грађани и даље моћи да изјављују апелације крњем Уставном суду БиХ, у кривичним и грађанским стварима, а након тога и да се, ако буду незадовољни, обрате Европском суду за људска права у Стразбуру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.