Шта БиХ, осим угошћавања, може да понуди званичницима ЕУ?

БиХ је закорачила на европски пут прије деценију и по, а највећи искораци су били у децембру 2022, када је ЕУ одлучила да да и овој земљи статус кандидата за чланство у Унији, мада нико не крије да то није због заслуга у испуњавању задатака од стране домаће власти, већ усљед промјена политика званичног Брисела и сукоба у Украјини.

Други искорак је забиљежен у марту ове године, када је донесена одлука о отварању приступних преговора са БиХ.

Већина обавеза и задатака на путу ка ЕУ врло добро је позната домаћим актерима који су надлежни за овај процес, посебно лидерима парламентарних странака који не могу да пронађу заједнички језик у вези са крупним политичким питањима која су и дио фамозних 14 приоритета из мишљења Европске комисије. 

Они су, наиме, годинама на листи услова за напредак и отварање нових поглавља на путу ка чланству, али усљед актуелних политичких односа, који су мање-више исти као и током ранијих година, нема претјераног оптимизма да ће тај пут ићи лакше и брже с обзиром на теме које су на столу и политичке односе у БиХ. 

Ситуација на терену је тренутно таква да су нека од кључних питања и даље неријешена. Међу њима су Изборни закон, о којем нема сагласности у ФБиХ, те будућност страних судија у Уставном суду БиХ с обзиром на то да је и став ЕУ да они не могу бити дио те институције, што је и мишљење Српске, али не и бошњачке стране. 

Они који годинама прате овај процес не негирају да то јесу крупна питања о којима се дуже полемише и на дневнополитичком нивоу, али и упозоравају да ту има још доста задатака на које, како кажу, БиХ, нажалост, још не зна да одговори.

На питање шта БиХ, која на европском путу каска за цијелим регионом, може да понуди званичницима ЕУ на својој територији, предсједник Европског покрета у БиХ Предраг Праштало сматра да ту нема много шта да се покаже, осим домаћинског организовања самита. 

- БиХ, откако је донијела одлуку да крене на европски пут, је дијете које још није сазрело за те интеграције. Других пет земаља регије се некако и провлачи, а веома је тешко, када је БиХ у питању, очекивати велике помаке и то су схватили и Европљани. Можемо очекивати примједбе, али не и даље повластице - рекао је Праштало за “Глас”.

БиХ је ове године остала једина и без новца из такозваног Плана раста јер није успјела да усагласи реформску агенду, а Праштало истиче да су и неке државе, осим Украјине и Молдавије које су се прикључиле ЕУ, имале одређене бенефите. 

- Европа не разумије да је БиХ толико запетљан друштвени систем, али нас гурају даље да не бисмо остали црни кијамет европских интеграција ЕУ. Ја се 20 година бавим ЕУ интеграцијама, а само с неким посебним сензибилитетом ЕУ можемо се прикључити осталима у региону - оцијенио је Праштало.

Домаћи политичари, подсјећа, не могу да пронађу међусобни компромис, а он вјерује да је то могуће у свакој држави, па и БиХ. 

- Ипак, ова држава је толико тога преживјела и напредак само може у овом моменту да нам буде поклоњен као што је то било у случају Украјине и Молдавије - закључио је.

Европски пут БиХ у суштини је почео још 1999, када је почео процес стабилизације и придруживања, а званичан захтјев за чланство у ЕУ је поднесен у фебруару 2016.

Иако је и сада став свих у БиХ да и она треба да буде дио европске породице, јачају и струје које су незадовољне сталном игром штапа и шаргарепе од стране званичног Брисела те сматрају да је партнере потребно потражити и на другим странама.

ТИМ 

Савјет министара је овог мјесеца, на приједлог Кабинета предсједавајуће Борјане Кришто, донио одлуку о формирању тима за припрему и организацију Самита лидера западног Балкана и ЕУ који ће бити одржан почетком децембра ове године. Овакви самити у земљама регије се одржавају ради разматрања спровођења активности у оквиру Плана раста ЕУ за западни Балкан, као и других тема значајних за регионално и за тржиште ЕУ. До сада су ови скупови одржани у Албанији и Црној Гори. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.