“Српска Шиндлерова листа” открива болну истину

Општи је ово закључак стручне јавности, али и медија, како из региона, тако и свијета, након што је Музеј жртава геноцида из Београда објелоданио ова документа за која се сматрало да су неповратно изгубљена након Другог свјетског рата. Како су саопштили из Музеја жртава геноцида, влада огромно интересовање медија, али и стручне јавности након овог епохалног историјског открића.

- Неки од најпознатијих светских медија не престају да извештавају о томе да смо након више од 80 година дошли до, како то називају, “српске Шиндлерове листе”. Овај списак то сигурно јесте, а због огромног интересовања овај вредан артефакт привремено ће бити изложен у Народном музеју Србије - истакао је за”Глас Српске” директор ове установе Дејан Ристић који је крајем прошле седмице јавности открио како је овај музеј дошао у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти НДХ, али и именима оних који су их усвојили.

Како је појаснио, он је настао у Заводу за глухонијему дјецу у Загребу у оквиру “акције Диане Будисављевић”, у другој половини 1942. након Битке на Козари. Осврћући се на значај овог списа, истакао је како сада први пут живој дјеци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, Музеј жртава геноцида може да понуди податак који је њихов стварни идентитет, јер је Диана Будисављевић водила ову картотеку о дјеци управо с надом да би једног дана она могла бити враћена својим биолошким породицама.

И предсједник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац сматра да се ради о важном историјском документу, посебно ако имамо на уму историјску ревизију у Хрватској. Истакао је и да су поједина имена која се појављују на овом списку већ негдје записана, те указао да је логораш Драгоје Лукић, козарачко дијете, уложио много труда да пронађе двадесетак хиљада дјеце која су била у усташким логорима.

- На крају крајева, и у Меморијалном центру Јасеновац имате имена и презимена 20.000 дјеце и податке о томе ко су, шта су и одакле су. Наравно, историчари ће упоредити спискове из овог документа Диане Будисављевић са оним постојећим. Вјероватно је да су они већ пописани, али је овај списак много шири и много важнији - оцијенио је Штрбац.

И предсједница бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ сматра да је објављени списак значајан историјски документ који ће, како је истакла, спријечити сваки покушај даље ревизије историје на штету српских жртава.

- Овај списак допринијеће расвјетљавању многих историјских чињеница и догађаја везаних за страдање српске дјеце у систему концентрационог логора Јасеновац, као и дјеце коју је спасла Будисављевићева - рекла је она.

Кукољева, која је као десетогодишња дјевојчица провела три мјесеца у логору Јасеновац, каже да су дјеца у то вријеме у логору тражила мајке које су одведене на принудни рад или су убијене и никада им се нису вратиле.

- У то вријеме било је важно сачувати сваки дјечији живот, због чега је објављивање оваквог списка значајно за историчаре и цјелокупну јавност у региону - поручила је она.

Заборављени Рашковић

Историчар Вељко Ђурић Мишина, специјализован за историју СПЦ, геноциде и холокауст, каже да је хрватска историчарка Наташа Матаушић, најбољи познавалац лика и дјела Диане Будисављевић, својевремено установила у својим истраживањима да је из усташких логора спасено чак око 12.000 дјеце, која су онда давана на усвајање.

- Често се говори о њој, али ми заборављамо на све оно што је урадио, рецимо, Богдан Рашковић. Колико људи уопште зна нешто о њему? Према неким подацима, он је спасао више од 35.000 Срба у НДХ и то уз помоћ Милана Недића. То се, уосталом, може видети и из Недићевих преписки са немачким генералима - каже за “Глас” овај историчар.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.