Сретен Егерић, пензионисани пуковник Војске Србије: Европска унија данас личи на СФРЈ с краја осамдесетих

Према ријечима војног експерта Сретена Егерића, пензионисаног пуковника Војске Србије, рат је, нажалост, увијек реалност, јер у супротном не би било ни војски које се за њега припремају. Ипак, према његовом мишљењу, у овом случају ради се о једној перфидној и приземној политичкој игри ширења неоснованог страха од стране одређених владајућих кругова, а прије свега оних из Лондона и Берлина. Како каже, они плаше своје грађане Русијом како би покушали да ријеше неколико проблема. Први је, наводи Егерић, да се обезбиједе нова финансијска средства за  Украјину, чији доток све више слаби, јер сматрају да је боље да плате да се Украјинци боре и гину, него они. Друга ствар због које се свјесно подижу тензије, према ријечима овог војног експерта, јесте  због добијања неких јефтиних политичких поена и останка на власти, али и јачања војно-индустријског комплекса, који је протеклих мјесеци постао јачи и од самих држава.

- Прво су говорили како би се тај напад могао десити за пар година, а сада истичу како се ипак ради о временском периоду од 20 година. Шта је проблем? Господа која све то саопштава, упозорава и прича те бајке, не каже на чијој територији би се водио тај рат са Русијом?! Ту, пре свега, мислим на немачког министра одбране који је само мегафон канцелара Олафа Шолца и министарке Аналене Бербок. То бих исто упитао и британског начелника генералштаба, који је пак продужена руку неких за које ми мислимо да су отишли са власти, а ту, пре свега, мислим на Бориса Џонсона и његову екипу. Они нам говоре како је пред нама опасан период, те да је рат с Русијом неизбежан. Прво су говорили како се од Русије треба бранити, а сад су променили реторику и говоре о рату. Да ли они планирају да воде рат на простору скандинавских земаља, попут Финске, или, рецимо, балтичких?! Да ли је то можда Белорусија или Молдавија? Русија неће никога напасти. Знају се њене црвене линије, а о чему су небројено много пута говорили највиши руски званичници. А ако буде увучена у тако нешто, верујем да би руски одговор могао бити више него стравичан. Све европске престонице су у домету руских ракета - каже у интервјуу за “Глас Српске” Егерић коментаришући рат у Украјини, али и глобалне посљедице које је он изазвао. 

ГЛАС: Да ли се ове изјаве могу евентуално довести у везу са Трамповим порукама да ће, уколико он побиједи на предстојећим америчким изборима, дићи руке од Европе?

ЕГЕРИЋ: Вероватно, али неко моје мишљење је да, ма ко седео у Белој кући, ништа значајно неће променити у спољној политици САД. У случају да Трамп победи, он ће можда повући америчке снаге из Сирије и Ирака, али ће их преместити у друге делове света.

ГЛАС: А како гледате на поруке појединих европских званичника да би требало размислити о томе да Европа буде нуклеарна сила?

ЕГЕРИЋ: Сећам се једног округлог стола на ком се расправљало о НАТО савезу и његовој улози у Европи. Један од предавача била је и једна госпођа из Норвешке којој се више не могу сетити имена. Она је тада, на моје питање да ли Европска унија, ако жели да постане војна сила, мора да има и сопствене оружане снаге, одговорила контра-питањем: “Зашто би Европска унија имала сопствене оружане снаге ако већ постоји НАТО”.

У овој војној организацији не постоји јединство, ма како они то желели да сакрију као змија ноге. Америка руководи овим војним савезом. Ко не изврши задатке, бива подвргнут санкцијама. Због свега тога, оно што се данас дешава унутар Европске уније подсећа ме на бившу СФРЈ с краја осамдесетих и почетком деведесетих година. Нема ту апсолутно никакве стабилности, све се клима и ексери из столица испадају. Али да се вратим на Ваше питање. Француска и Британија су нуклеарне силе. Можда то и Турска у неко догледно време постане.

Да Европа постане нуклеарна сила?! Можда то и није лоша идеја. Бар на прву. Али сматрам да је то, условно речено, једно плитко размишљање. Присетимо се поруке коју је својевремено саопштио Владимир Путин који је, одговарајући на питање да ли зна да “ако Русија употреби своје нуклеарно наоружање може доћи до нестанка света”, он одговорио “да га не интересује свет без Русије”. Бојим се да данашњи европски лидери размишљају као Ентони Идн 1938. године, када је вративши се из Берлина донео папир којим је махао говорећи да је донео мир, а у ствари је пустио Хитлера да се размаше. Хоћу рећи да сви они тако плитко размшљају да је то невероватно.

ГЛАС: Из западних земаља се константно поручује да се никако не може дозволити да Русија побиједи у Украјини, а у исто вријеме је готово очигледно да Руси овај рат не могу изгубити на војном пољу. Који су онда сценарији за завршетак овог сукоба?

ЕГЕРИЋ: Руски циљеви су јасни. Кремљ од њих неће одустати. Ни за педаљ. Што се тиче територије, верујем да ће руска војска ускоро заузети и преостале делове Херсонске, Запорошке и Доњецке регије. Русија у овом тренутку не може одустати. Не може никако назад ако жели да осигура неку своју будућу безбедност. Оно што Русији иде наруку, а с чим западни стратези нису рачунали, јесте економска стабилност.

С друге стране, господа из Европске уније истичу да они ни по коју цену неће дозволити пораз Украјине. А која је то цена? Волео бих када би неко од њих то јавно рекао. Објаснио. У економском погледу већ су платили високу цену, баш као и материјалном, демографском. Шта је следеће што су спремни жртвовати у овој борби са јачим?!

Нажалост, Европа већ деценијама нема лидере калибра Вилија Бранта или Шарла де Гола. Ово сада је један путујући циркус, поготово у Француској, али и Немачкој, које су зарад САД спремне жртвовати добробит свог народа. Ништа боље није ни у Великој Британији у којој је у протеклих пар година дошло до смена премијера и влада као на једној филмској траци. Али добро, то је њихов избор.

ГЛАС: Шеф Пентагона је недавно изјавио како америчка администрација нема више новца да шаље Украјини. С друге стране, из Пољске је поручено како Кијеву не могу више слати бесплатно наоружање, те да ће Украјина убудуће за њега мора плаћати.  Понуђени су чак и кредити.

ЕГЕРИЋ: Мислим да Америка никада не може остати без новца. Ако се којим случајем деси да трезор остане празан, активира се штампарија, односно Федералне резерве. Друга ствар, а коју треба посебно нагласити, јесте да су САД велики број ратова широм света финансирале преко ЦИА и продаје дроге. Наравно, ту је битна и улога ДЕА. То су милијарде долара које су се онда користиле за финансирање многобројних црних операција и ратова широм света. Сматрам да добар део новца, који и данас одлази у Украјину, долази из тих неких црних фондова. Све то ће скупо коштати ову земљу која ће на крају, осим живота својих грађана, морати Америци да на тацни понуди још нешто вредно. Шта? Видећемо!

Што се тиче Пољске, изгледа да су они, за разлику од САД,  након две године схватили да могу нешто и профитирати из овог рата. Можда су до сада очекивали и надали се некој територијалној компензацији. Како од тога вероватно неће бити ништа, одлучили су да наплаћају оружје које испоручују. Чиме ће оно бити плаћено? Па верованто у почетку минералним добрима. Пољска им је чак поручила да је спремна у ту свхру одобрити и кредите. Али шта ће бити хипотека, односно шта ће то Украјина поново заложити, и  шта ће од ње на крају остати?!

Недовршена држава

ГЛАС: Глобални потреси проширили су се и на балканске просторе. Они су, нажалост, поред Србије и Косова у први план гурнули и БиХ и Републику Српску, која је изложена све већим притисцима. Зашто смо толико интересантни тим западним центрима моћи?

ЕГЕРИЋ: БиХ је недовршена држава. И она је намерно тако направљена. Зашто? Објаснићу то на примеру Велике Британије. Када су својевремено одлазили из Азије, они су иза себе оставили један нерешен спор између Индије и Пакистана, а он се зове Кашмир. Ту већ 80 година кључа. Где год су били, посејали су семена раздора. Урадили су то и на простору бивше Југославије. Значајну улогу у томе, поред Британаца, одиграли су и Немци, али и Американци. Притисци на Републику Српску и њено руководство ће и даље бити настављени, док се не оствари циљ - стварање унитарне БиХ, како би се наградили “европски муслимани”, док се у другим деловима света они убијају од стране тих истих земаља. Знајући како су они подмукли, руководство Српске треба да буде мудро и да избегава било какве сукобе, при томе константно се позивајући на међународно право и оно што је потписано. Доћи ће време када ће међународно право бити поново поштовано.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.