Сребренка Голић, министарка и потпредсједница Владе РС, о Трговској гори: Доведени смо у ситуацију да сумњамо у све
Потпуна нетранспарентност хрватске стране у односу према нама као потенцијално погођеној земљи у случају изградње одлагалишта отпада на Трговској гори, одбијање заједничке градње у Врбни, у близини Кршког, како је Словенија предлагала, одбијање давања сагласности експертима из БиХ да заједно са њиховим стручњацима раде истраживања даје основу за сумње. Најкраће, доведени смо у ситуацију да у све сумњамо.
Поручује то за “Глас” министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић говорећи о односима између БиХ и Хрватске која жели да у непосредној близини границе, на локацији бивше касарне “Черкезовац”, одлаже радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво из Нуклеарне електране “Кршко”.
- Република Српска и БиХ у цјелини имају воље и аргумената да се боре против изградње одлагалишта радиоактивног и истрошеног нуклеарног горива на граници, а снагу нам даје обавеза да штитимо здравље и животе више од 250.000 људи на том подручју. Нећемо дозволити да нам такво одлагалиште угрози животе и здравље становништва у сливу Уне, али ни значајне привредне ресурсе у туризму и пољопривреди, а његова изградња на самој граници између двије земље био свјетски преседан - поручила је Голићева.
ГЛАС: Став званичног Загреба је да нема опасности по становништво у долини Уне? Како одговарате на те тврдње?
ГОЛИЋ: Тај тренутни став је декларативан, иза њега не стоје завршене истражне радње нити завршена и ревидирана студија утицаја на животну средину, тако да имамо право да сумњамо или да уопште не вјерујемо тим тврдњама. Ако нема опасности, зашто га нису изградили на некој од шест других потенцијалних локација него су баш изабрали Трговску гору. Зашто не изграде одлагалиште у околини Загреба, у водозахвату одакле се напаја град? Подручје је означено као високо трусно, а сва истраживања хрватске стране рађена су искључиво на подручју Двора, а утицаје на Нови Град нису ни покушали да истраже. Тражимо да се нашим експертима омогући да присуствују истраживањима на терену. Имамо аргументе да Черкезовац не задовољава ни један геофизички параметар за изградњу одлагалишта.
ГЛАС: Колика је улога Министарства иностраних послова БиХ у овој причи?
ГОЛИЋ: Дипломатија, односно тај ресор требало би да има кључну улогу у напорима да се до рјешења дође у духу добросусједских односа, али и да се наш став чује у цијелом свијету. Сва комуникација са Хрватском требало би да се одвија посредством овог министарства...
ГЛАС: Да ли је то тако?
ГОЛИЋ: Актуелна министарка иностраних послова Бисера Турковић не да није дала никакав допринос да се Хрватској оспори да одлаже тај отпад практично на нашој капији, него је чинила све да осујети напоре домаћих институција на свим нивоима власти да се прича заврши у корист грађана Српске и ФБиХ. Спречавала је дуго Савјет министара да потврди именовање Експертског и Правног тима, наводећи најбесмисленије разлоге, док сам ја користила сваку прилику да обавијестим амбасадоре европских земаља, представнике међународних институција и друге са нашим ставовима и противљењем. Искрено, од Турковићеве, која је требало да буде носилац у напорима да се дипломатским путем дође до рјешења, очекивала се проактивна улога, а добили смо пасивност и опструкције.
ГЛАС: Колико БиХ још има времена да реагује?
ГОЛИЋ: ЕСПОО конвенција о процјени утицаја на животну средину у прекограничном контексту има јасне рокове и правила консултација са потенцијално погођеном страном, и од Хрватске која је ратификовала ову конвенцију и која је чланица ЕУ очекујемо да је строго поштује. Још 2016. сам разговарала са челним људима Конвенције и указано нам је да надлежне институције БиХ у међународним односима треба и формално да се обрате Одбору за имплементацију при ЕСПОО конвенцији у Палати нација у Женеви, који је једино тијело које је надлежно да изврши процјену и анализу примјене Конвенције и СЕА Протокола од стране Хрватске. Шта ће Турковићева учинити, остаје да се види. ГЛАС: Да ли ће случај завршити пред међународним судом?
ГОЛИЋ: Уколико Хрватска, као страна, без обзира на противљење БиХ, и даље буде инсистирала на тврдњи да одлагалиште радиоактивног отпада нема утицаја на живот и здравље грађана погођене земље, БиХ може Секретаријату Конвенције у Женеви упутити захтјев за утврђивање постојања утицаја. Међународни суд је крајња инстанца, али и даље желим да вјерујем да ћемо проблем ријешити у духу добросусједских односа и дипломатским путем.
Тимови
ГЛАС: Рекли сте да сте задовољни радом домаћег Експертског тима, али не у потпуности и радом Правног тима? Због чега?
ГОЛИЋ: Правни тим је стратегију требало да представи Савјету министара и нама као Координационом тиму, још прије неколико мјесеци да би кренули у друге активности. Кашњење би нас могло довести у подређен положај.
ГЛАС: Из Правног тима често кажу да морају, за крупније кораке, сачекати да експертска страна заврши добар дио посла?
ГОЛИЋ: Задаци су јасно дефинисани. Експертски тим је изузетно агилан, на терену, у истраживањима, на подизању свијести јавности. Од Правног тима се очекивало неколико варијанти за правно рјешавање овог питања, а још немамо ни стратегију дјеловања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
