Срђан Тодоровић, директор Фонда за заштиту животне средине РС: Дајемо нови сјај домаћинствима
Јавни позиви, који су затворени у року од мјесец, показују спремност грађана и предузећа да улажу новац у мјере енергетске ефикасности и обновљиве изворе енергије, јер виде различите врсте користи у тој врсти инвестиција. Надамо се да ће Европска унија или други међународни донатори бити спремни да заједно са нама, у другој половини године, уложе додатна средства како би ова прича била настављена.
Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС Срђан Тодоровић, наводећи да је ова институција спремна да један дио својих средстава усмјери у овакву врсту подршке.
- Кроз овај пројекат статистика је показала да грађани највише улажу у изградњу изолације на својим објектима и замјену столарије, нешто мање у изградњу енергетски ефикасних система загријавања на обновљиве изворе енергије, а било је свега неколико пројеката за изградњу соларних панела - рекао је Тодоровић.
ГЛАС: Колико је заправо стигло захтјева за мјере енергетске ефикасности у приватном стамбеном сектору те за мала, средња и микропредузећа и предузетнике? Да ли је сав новац већ подијељен?
ТОДОРОВИЋ: У оквиру јавног позива намијењеног за физичка лица, за кофинансирање мјера енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије на индивидуалним стамбеним објектима и становима у заједницама етажних власника биће одобрено нешто преко 1.500 пројеката, а пристигло је преко 2.500 пријава. Фонд је сав посао завршио и објавио одлуке. У току је потписивање уговора са корисницима средстава, али још није објављена одлука о одобравању за један дио из посљедње групе пристиглих пријава зато што је један дио субјеката, којима су у ранијим одлукама одобрена средства, одустао од новца из различитих разлога - па се онда мора помјерити граница оних којима ће новац на крају бити одобрен. Кроз јавни позив намијењен за физичка лица биће инвестирано 5,8 милиона КМ које је обезбиједила ЕУ у БиХ, што се тиче предузећа ту је одобрено 56 од 117 пристиглих пријава. За ове пројекте ЕУ ће подијелити 2,3 милиона КМ. Одлука о затварању конкурса је донесена након што је стигао довољан број пријава, чак и више пријава него што је расположивих средстава, с обзиром да је конкурс био конципиран на принципу “до истека средстава”. Пројекти ће бити финансирани по редослиједу како су пристизале пријаве.
ГЛАС: Колико је јавних установа и институција обновљено посредством Фонда, а спровођењем мјере енергетске ефикасности?
ТОДОРОВИЋ: У сарадњи са међународним организацијама у јавни сектор је уложено више од 30 милиона КМ у пројекте повећања енергетске ефикасности. У питању је више од 100 јавних објеката у РС, између осталог, школе, вртићи, здравствене установе. Обезбијеђене су велике уштеде у енергенту, што је руководиоцима ових установа омогућило да та средства преусмјере у неке друге намјене.
ГЛАС: Који су планови за наредни период и које пројекте бисте издвојили?
ТОДОРОВИЋ: С обзиром на све оне обавезе Српске и БиХ на путу ка Европској унији који ће много коштати, ми из својих средстава, заједно са кредитним, нећемо бити у могућности да све то спроведемо. Зато је рјешење у изградњи сопствених капацитета који могу да припреме квалитетне пројекте, аплицирају их према међународним донаторима, обезбиједе та средства и имплементирају их у пројекте који ће значити испуњавање свих тих обавеза. Важан је и дио који Фонд у континуитету ради, а тиче се успостављања и изградње система управљања отпадом у РС. То је такође тема која захтијева озбиљну пажњу и озбиљна средства да би се управљање отпадом довело на ниво који захтијевају међународне директиве. Осим тога, у наредном периоду ћемо ући и у акредитацију као тијело за имплементацију средстава “Зеленог климатског фонда”. Ради се о глобалном фонду врло значајног капацитета кроз који би евентуално могла да се обезбиједе знатна додатна средства за РС у области повећања енергетске ефикасности и адаптацију ублажавања климатских промјена.
Трговска гора
ГЛАС: Који је Ваш став о питању намјера Хрватске да одлаже нуклеарни отпад на Трговској гори?
ТОДОРОВИЋ: С обзиром на то да Фонд нема неку посебну улогу у том процесу, моје лично мишљење је да су то врло опасне намјере које евидентно угрожавају останак становништва на том подручју. Забрињавају најаве људи који тамо живе да ће се иселити из тог подручја јер страхују за своје здравље. Такође, забрињавајуће је да међународна тијела, прије свега ЕУ, не реагују у довољној мјери на аргументацију коју је БиХ, као страна у овом отвореном питању, изложила. Мислим да, уколико не буде адекватне реакције, БиХ треба да размишља о неким реципрочним мјерама према Хрватској. Ако је могуће такво једнострано понашање од стране Хрватске, не видим разлог зашто се и БиХ не би понашала исто, а са Хрватском се граничимо на једном широком подручју.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
