Срђан Шупут за “Глас Српске”: Раст плата и пензија ублажиће кризу, али не у потпуности

Наводи и да смо ми тек ушли у кризу те да се очекују озбиљни удари идуће године.

- Одређене мјере Владе Републике Српске попут повећања плата и пензија у једној мјери ублажиће ову кризу, али не у потпуности - рекао је Шупут и додао да је један од разлога повлачења депозита што грађани новац желе инвестирати у некретнине.

ГЛАС: Колико су дешавања на свјетском финансијском тржишту ове године утицала на банкарски сектор Српске?

ШУПУТ: На пословање банкарског сектора Републике Српске у првом кварталу, првенствено су утицали сукоби у Украјини. Највећи ефекат тих сукоба и цјеновна инфлација утицале су на промјене у домаћем банкарском сектору на почетку године. Међутим, ако се сагледају трендови у другом и трећем кварталу, евидентан је опоравак свих показатеља и то са аспекта раста депозита и новчаних средстава, те побољшања ликвидности банака. Закључно с крајем октобра тренд раста билансне активе је настављен па самим тим можемо рећи да су негативни ефекти дешавања који су били изражени почетком године у највећој мјери неутралисани.

ГЛАС: Како банкарски сектор Српске завршава ову годину?

ШУПУТ: Закључно са октобром ове године све банке у РС оствариле су позитиван финансијски резултат упркос увезеним кризама које су имале одређени утицај. Нето добит је већа у односу на 2021. годину. То нам даје за право да констатујемо да поремећаји који су били и који су актуелни нису пореметили планове пословања банака.

ГЛАС: Да ли су све банке у Српској повећале каматне стопе на кредите?

ШУПУТ: Ако је уговорена промјењива номинална каматна стопа банка је дужна о свакој измјени обавијестити клијента и то прије почетка примјене измијењене стопе, односно периодично, у складу с уговором. У том обавјештењу обавезни су навести датум од када се примјењује измијењена стопа. Банке морају кориснику бесплатно да доставе и нови отплатни план. Свих осам банака у РС је кориговало каматне стопе, неке банке су то урадиле само за дио клијената. Позитивно је што су банке одлучиле да изађу с понудом према клијентима да рефинансирају кредите с промјењивим каматним стопама и понуде им кредите са фиксним стопама.

ГЛАС: Да ли је због раста камата погоршана ситуација по питању отплате кредита?

ШУПУТ: С подацима с којима тренутно располажемо није видљиво погоршање у отплати кредита. То потврђује и податак да је стопа неквалитетних кредита у укупним кредитима смањена са четири одсто на 3,5 процената, док стопа неквалитетних кредита физичких лица износи 3,3 одсто, а што је такође за благи пад мање у односу на крај 2021. године.

ГЛАС: Какве су прогнозе када је ријеч о каматним стопама за идућу годину? Да ли нас очекује јачи раст каматне стопе?

ШУПУТ: Европска централна банка (ЕЦБ) је по трећи пут ове године повећала референтну каматну стопу.

Предвиђања и претпоставке су да ће до краја године доћи до још једног повећања, што значи да ће референтна каматна стопа пријећи два одсто. Самим тим то значи да ће еурибор наставити да расте, односно да неће падати или да ће остати на овом нивоу на којем је сада. Све претпоставке, свих економиста у свијету, говоре да смо ми тек ушли у кризу и очекују се озбиљни удари наредне године. Република Српска је зависна економија, тако да и ми очекујемо ударе. Одређене мјере Владе Републике Српске попут повећања плата и пензија у једној мјери ублажиће ове ударе, али не у потпуности. Повећање каматне стопе не можемо забранити, али смо прописали банкама да не могу терет цијеле кризе пребацити на леђа клијента. Свако повећање веће од два одсто значи да ће банке морати да умање своју добит.

ГЛАС: Када је ријеч о депозитима да ли се они на нивоу банкарског сектора смањују? Ако да, који је разлог повлачења депозита?

ШУПУТ: Када говоримо о депозитима, веома је битно нагласити  стање у банкарском сектору, а то је да је исти  стабилан и високо ликвидан. Наиме, био је присутан одређени одлив депозита физичких лица, гдје се дио тог одлива односио на Сбербанку, али правовременом реакцијом та банка је у кратком року поново успоставила редован режим рада те већ извјестан период имамо ситуацију да клијенти враћају новац у ту банку. Постоје и други разлози за одређени одлив депозита, а то је појава инфлације и чињеницу да грађани свој новац сада желе инвестирати у нешто, а то су код нас превасходно некретнине. Највећи одливи депозита забиљежени су код становништва и то у проценту од шест одсто, затим код Владе и владиних институција за седам одсто, посматрано у односу на крај 2021. године. Иако се ради о смањењу депозита, оно је посљедица дешавања на почетку године са Сбербанком, а од маја ове 2022. године имамо константан раст депозита становништва, али и привреде што говори о стабилности банкарског сектора.

ГЛАС: Управни одбор Агенције за банкарство РС у септембру усвојио је одлуку о привременим мјерама за ублажавање ризика раста каматних стопа. Колико је та одлука дала резултате?

ШУПУТ: Примарни циљеви те одлуке јесу ублажавање наглог раста каматних стопа у РС, односно заштита корисника банкарских услуга, те стабилност банкарског сектора и постизање макроекономске равнотеже, као и додатно стимулисање банака да пронађу начин задржавања стопа на разумним нивоима, како би се избјегли негативни ефекти на привреду и становништво, што директно утиче на избјегавање ризика губитка банке усљед немогућности сервисирања обавеза према банци. Оно што можемо да потврдимо да на бази података које имамо након усвајања наше одлуке, немамо значајан раст каматних стопа, али очекујемо да до одређеног благог раста дође почетком 2023. године, јер инфлација у ЕУ зони и код нас још увијек има трендове раста.

Нове мјере

ГЛАС: Да ли Агенција за банкарство РС планира доношење нових одлука када је ријеч о дешавањима на банкарском тржишту и заштити клијената?

ШУПУТ: С обзиром на очекиване додатне притиске економских шокова у првој половини 2023. године, агенција ће у оквиру својих редовних активности, а у складу са досадашњом праксом, пратити ситуацију у финансијском сектору, те у складу с процјеном тренутних потреба доносити и додатне мјере у оквиру својих надлежности у сврху заштите грађана, привреде и стабилности банкарског система.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.