Србија још 17 година отплаћује кредите СФРЈ, у суботу стиже рата "тешка" 25 милиона евра

И поред неоспорног привида просперитета, златних седамдесетих - година развоја, одлазака на љетовање и одлазака на зимовање, легенди о куповини читавог намјештаја за трособни стан са једном платом, куповине кола без икакве главобоље - тужна је истина да је све то била посљедица - политике задуживања. 

Према подацима који су доступни у многобројним институцијама (укључујући и Народну банку Србије), у вријеме Титове смрти, СФР Југославија била је дужна између 18 и 20 милијарди долара. Овај дуг био је резултат политике интензивног задуживања током 1970-их, када је Југославија користила међународне кредите за финансирање економског раста, модернизацију индустрије и инфраструктурне пројекте.

Међутим, због инфлације, дефицита платног биланса и глобалне економске кризе, отплата ових дугова је отежана, а у годинама које су услиједиле након Титове смрти, Југославија је наставила да се суочава са проблемима у враћању дугова, што је на крају довело до економске кризе и допринијело политичкој нестабилности која је кулминирала распадом земље почетком деведесетих.

У тренутку распада државе - СФР Југославија је дуговала око 23 милијарде долара. Наравно, већина нас би се горко насмијала, знајући јавно доступне податке о дугу Србије у овом тренутку, међутим - не смију се заборавити двије ствари.

Прије свега, ако мислите да је 23 милијарде долара 1991. исто што и данас - наравно - гријешите. Према подацима Бироа за  статистику рада (Званична агенција федералне владе у САД - најближе домаћем Заводу за статистику), данас би то био дуг од око 50,7 милијарди долара, пише Телеграф.

Осим тога, у овај износ није био урачунат дуг који је СФР Југославија имала у многобројним бартер аранжманима, склопљен са земљама чланицама покрета несврстаних. Ово се нарочито односи на земље које су Србију снабдијевале енергентима.

Париском клубу повјерилаца Србија је дуговала 414,01 милион евра, Свјетској банци 434,52 милиона евра, а Кувајту 182,05 милиона евра.

Како било - у процесу сукцесије Србија је преузела на себе готово половину тог дуга и још увијек сваке године плаћа кредиторима значајне суме, које ће бити "извлачене" из буџета - све до 2041! 

Ове године Србија је већ платила по једну траншу дуговања према Кувајту (у јануару), Свјетској банци и Париском клубу повјерилаца (у марту). Али, тиме се обавезе Србије у овој години не завршавају: Дуговања према Свјетској банци из "Титових кредита" плаћаће се и у јуну, септембру и децембру, према Кувајту имају обавезу и у јулу, а према Париском клубу повјерилаца - у септембру.

Већ у суботу, 15. јуна Србија ће Свјетској банци платити нову траншу по основу дуга из периода бивше СФРЈ. Слиједи плаћање 15. септембра, а потом и 15. децембра. Укупан износ који преостаје да плате по основи главнице и камате ове године је 75,03 милиона евра. 

Кувајту ће Србија 21. јула отплатити обавезе у износу од 8,13 милиона евра, а Париском клубу повјерилаца додатних 8,24 милиона евра 22. септембра 2024. године.

Република Србија је, по основу дуга из периода бивше СФРЈ, до сада у цјелости отплатила дуг према Банци за развој Савјета Европе (2011. године), ЕУ (2016. године), Лондонском клубу повјерилаца (2018. године), Чешкој Републици (2019. године), Словачкој Републици (2020. године) и Еурофими (2022. године).

Понављамо, Париском клубу повјерилаца плаћаће се камате до 2041. године, Свјетској банци ће Србија измирити дуговања десет година прије тога (2031.) а Кувајту - 2034. године. Наравно - кад говоримо о "Титовим кредитима".

Првог дана марта 2024. године, Србија је, према подацима Народне банке Србије имала дуг нешто већи од 1,03 милијарди евра по основу дуга из периода бивше СФРЈ. С обзиром на то да је прије само пет година дуговала 1.97 милијарди и да је добар дио разлике у дугу отплаћен током пандемијских година - резултат је више него добар.

Тек, како било, од поменутих 1.03 милијарди - Париском клубу повјерилаца дуговало се 414,01 милион евра, Свјетској банци 434,52 милиона евра, а Кувајту 182,05 милиона евра.

О дуговима насталим у периоду од распада СР Југославије до данас - може се писати неком другом приликом. И немојте се хватати за главу: све земље у свијету су презадужене према разним свјетским (или ако хоћете глобалним) финансијским институцијама. Не постоји држава без спољног дуга, па макар и минималног (као што то има Султанат Брунеји). Економија држава једноставно - тако функционише.

Крајњи рок доспијећа дуга према Париском клубу повјерилаца је 2041, при чему се годишње отплате главнице у периоду од 2016. до 2024. крећу између 68 милиона евра и 177 милиона евра годишње, а износ главнице која ће се плаћати годишње у периоду од 2025. до 2041. креће се између 12 и 30 милиона евра.

Крајњи рок доспијећа дуга према Свјетској банци (ИБРД) 2031, а годишње се отплаћује главнице 54,56 милиона евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.