Срби у два кантона ни након потврде конститутивности не очекују промјене: Неписана правила јача од Устава
БАЊАЛУКА - Без обзира на то што Срби у већини кантона у ФБиХ имају статус конститутивног народа по којима су им гарантована права као свим другим народима, ситуација на терену је знатно другачија. Да ствар не иде у бољем правцу свједоче и посљедњи примјери из Посавине и Херцеговачко-неретвантског кантона, гдје и након потврде конститутивности Срба нема помака са мртве тачке.
У прилог овој чињеници говори и чињеница да на конкурс Министарства унутрашњих послова ХНК, на којем је примљено 26 лица, нити једно од њих није Србин.
Ресорни министар Слађан Беванда је ову ситуацију објаснио тиме да се у радни однос примају лица оне националности гдје неко недостаје. Упитан да ли по тој логици, ако након рата није запослен ниједан Србин, Срби више никад неће имати шансу да се запосле, он је рекао да “постоје неписана правила која се поштују 25 година и да он није тај који ће их мијењати”.
Оваква изјава долази само неколико седмица након усвајања одлуке на сједници Владе ХНК о конститутивности Срба, због чега се наметнуло питање да ли одлуке о конститутивности имају икаквог значаја, ако се на терену примјењују неписана правила и налазе начини да се заобиђу законска акта. Исту одлуку донијела је и Влада Посавског кантона, а у оба случаја чека се потврда у кантоналним скупштинама.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић у изјави за “Глас Српске” је изразио незадовољство одлукама о пријему у радни однос у МУП-у ХНК.
- Разочаран сам што се наставља неком ранијом праксом у којој се, нажалост, не поштују закони и законитост. Надам се да ћемо пронаћи разума и снаге да поштујемо одлуке и Уставног суда БиХ и сам Устав ФБиХ, који свим народима гарантује конститутивност и равноправност језика и права на запошљавање - рекао је Миливојевић.
Он је подсјетио да се ни након овог конкурса неће промијенити национална структура запослених у министарствима Владе ХНК-а.
- Нажалост и послије овог остаће само 15 запослених Срба у институцијама ХНК-а. Вјеровао сам да ће национална структура запослених бити нешто боља или повољнија, али то се није десило. Ипак, желим да вјерујем да ће сваким сљедећим конкурсом мало да се промјене ставови и да ћемо се окренути закону те да ће национална структура запослених одговарати структури према попису из 1991. године - нагласио је Миливојевић.
Слична ситуација је и у Посавском кантону, гдје Срби до недавне одлуке Владе кантона нису имали статус конститутивног народа.
Одборник СНСД-а у Скупштини општине Оџак Дамир Иветић каже за “Глас Српске” да је парадоксална ситуација да након рата мјеста Срба у администрацији која су попунили Хрвати и Бошњаци до данас држе управо они, а не Срби.
- То практично значи да нема мјеста за Србе. Мене жалости чињеница да се коалициони однос СНСД-а и ХДЗ није прелио и на ниже нивое, односно на кантоне и општине. Све оно што је договорено за хрватске квоте у РС је експресно поштовано, али када је ријеч о свему ономе што се тиче Срба у ФБиХ скоро да ништа није поштовано - истакао је Иветић.
На питање да ли мисли да ће најновије одлуке нешто промијенити, Иветић је рекао да не вјерује да ће ситуација ићи у бољем правцу.
Легитимитет
Политички аналитичар из Мостара Милан Ситарски каже да је одлука о конститутивности добра, али да она ништа не значи уколико не буде обезбијеђено легитимно представљање конститутивних народа.
- Питање представљања народа у политичким институцијама је кључно, јер оно гарантује да ће народи моћи да бирају своје легитимне представнике који ће их представљати у скупштинама кантона, општина, а на крају и у ентитета и државе - рекао је Ситарски.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
