Срби само бранили своја огњишта
БЕОГРАД - Сарајево током рата у БиХ није било опкољено од Срба, као што говоре Бошњаци, него је било подијељено на српско и бошњачко и међусобно блокирано и опкољено, оцијењено је на панелу о теми “Да ли је Сарајево био опкољен и блокиран град?”.
Говорећи на панелу, одржаном у организацији Удружења “Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију - Истина и правда” из Источног Сарајева, истраживач ратних злочина Симо Тушевљак истакао је да је у Сарајеву извршен урбицид и геноцид над Србима и да већ више од 20 година у породилиштима тог града није уписано ниједно српско дијете.
- Али српска гробља у свим сарајевским насељима говоре о постојању Срба на тим просторима и ономе шта им се десило у Сарајеву - поручио је он. Нагласио је да су највећи страдалници у рату у БиХ били Срби из Сарајева, и они који су остали и они који су изашли, као и они који су изгубили Српско Сарајево послије Дејтона.
- Излазили су из Сарајева у папучама и чарапама, преписивали своју имовину или су убијани. Већ у марту и априлу 1992. године долази до огромне пљачке српске имовине у том граду - подсјетио је Тушевљак.
Он је рекао да је ријека Миљацка у сарајевском насељу Ступ избацивала тијела убијене српске дјеце, да је у разним мучилиштима и јавним кућама у том граду силовано на стотине Српкиња те да су све муслиманске ровове на борбеним линијама око Сарајева ископали Срби, који су присиљени на то, а послије их је муслиманска пропаганда приказивала као жртве српских снага.
Тушевљак је напоменуо да су регистровали око 3.300 жртава ратног злочина против српских цивила, војника и полицајаца који нису погинули у борбама, него су убијени снајперима, у логорима или гранатама те да су подигнуте 273 кривичне пријаве против извршилаца тих злочина.
- Нигдје нисмо напали Сарајево, само смо бранили своја огњишта и домове гдје су биле наше породице. У Сарајевско-романијском корпусу 95 одсто војника је рођено и живјело у Сарајеву, док их је на муслиманској страни било много из Новог Пазара, Тутина, Бијелог Поља - рекао је Тушевљак.
Предсједник Удружења “Истина и правда” из Источног Сарајева Душан Шеховац је указао на лажи и манипулације догађајима у Сарајеву на примјеру напада на Српску Илиџу 21. априла 1992. од муслиманских снага те навео да је тај догађај током времена описиван прво као напад ради ослобађања, па контранапад и на крају као одбрана.
- Све то треба да покаже да су они били жртве, а Срби агресори и лоши момци. Велику улогу у томе је играла и међународна заједница и медији које су Бошњаци платили и који су за њих радили - рекао је Шеховац, који је био и предсједник српске општине Илиџа.
Нагласио је да су муслимански напад снимили бројни свјетски медији који су тада били на Илиџи, али да су ти снимци касније злоупотријебљени и представљени као “доказ српске агресије и опсаде Сарајева”.
- Срби су само изашли у своја дворишта да бране своје - рекао је Шеховац.
Међу публиком је био и новинар и уредник некадашњег “Канала С” Драган Божанић, који је позвао да се више прича о страдању Срба у Сарајеву те напоменуо да се не зна ни колико је уопште Срба настрадало у том граду, као и да се говори о цифрама од 6.000, па чак и до 13.000. На почетку скупа присутне је у име организатора поздравио шеф Представништва РС у Србији Млађен Цицовић, а речено је и да “Удружење истина и правда” из Источног Сарајева припрема филм и монографију о страдању сарајевских Срба.
Снимци
На скупу су приказани снимци страних телевизијских кућа муслиманског напада на Српску Илиџу, приказане су и мапе сарајевских општина, опсадних прстенова и српских и бошњачких, као и разграничења.
Прочитана је молитва пуковника ЈНА Владимира Јанковића који је мучен у заточеништву у сарајевском Централном затвору и размијењен 1993. године, а у којој моли Бога да му не дозволи да се свети својим џелатима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
