Споразум Уније послодаваца и Конфедерације синдиката: 11 мјера за економски раст

Ово су мјере:

- Кроз промјену структуре привреде и привлачење страних инвеститора покренути пројекат стварања 10.000 радних мјеста у привреди са платом преко 2.000 КМ нето са циљевима: повећање могућности повратка радне снаге из Европске уније, задржавање постојећег нивоа запослености у прерађивачкој индустрији и одрживост адекватног нивоа економског раста;

- Покренути активности за промјену начина финансирања здравства - умјесто из рада креирати систем финансирања из пореза на додатну вриједност (300.000 радника финансира систем социјалне заштите за 1.000.000 становника);

- Кроз промјене законодавства у области пензијског и инвалидског осигурања обезбједити веће пензије, рјешавања питања инвалида рада, јачање повјерења радника у пензиони систем и износе пензија, праведнију расподјелу и сузбијање неформалне економије;

- Подршка куповини прве некретнине за све младе у Републици Српској односно подршка за покретање бизниса;

- Кроз модернизацију образовног система потребно је ојачати људски капитал са циљем повећања продуктивности, привлачење квалитетних страних инвеститора и раста животног стандарда грађана;

- Успостављање програма подршке који ће стимулисати прелазак радника из јавног у реални сектор, што за циљ има: смањење јавне потрошње, радна снага у привреди се обезбјеђује из контингента домаће радне снаге; обезбјеђење средстава за повећање плата кључним радницима у јавном сектору, и др.

- Кроз измјене радног законодавства флексибилизовати и дигитализовати процедуре са циљем обезбјеђивања стимулативног окружења за укључивање радног потенцијала свих категорија становништва у рад без бирократских препрека;

- Промовисање и потицање свих видова колективног преговарања и размјене информација између социјалних партнера са циљем подизања квалитета социјалног дијалога и регулисања међусобних односа кроз колективне уговоре;

- Додатно поједноставити и убрзати процедуру контролисаног и организованог запошљавања странаца уз провођење активности на преквалификацији и доквалификацији домаће радне снаге из нискоакумулативне привреде и јавног сектора;

- Сузбијање неформалне економије јер представља кочницу убрзаном развоју, као и са циљем обезбјеђивања додатних извора за финансирања пензионог и здравственог система;

- Покретање пројекта “Република Српска - добро мјесто за живот”.

Такође, Унија послодаваца Републике Српске и Конфедерација синдиката Републике Српске констатују низ негативних трендова који угрожавају економску и социјалну стабилност Републике Српске:

- Застој у релизацији мјера и активности предвиђених Програмом економских реформи Српске 2023-2025 односно рјешавања структурних економских и социјалних проблема Републике Српске;

- Негативне макроекономске трендове (индустријска производња, извоз, запосленост у индустрији) узроковане рецесионим кретањима у земљама најзначајнијим спољнотрговинским партнерима и потенцијалне даље импликације на економска и социјална кретања у Републици Српској,

- Одлив домаће радне снаге према земљама ЕУ и региона због неконкурентности домаће економије и негативних демографских трендова са даљим посљедицама по одрживост економског раста и стабилности система социјалне заштите;

- Вишедеценијски лош однос према раду и вредновању рада као узрок одсуства адекватног система вриједности, негативне селекције и неправедне расподјеле.

Пројекције и макроекономски показатељи

Пројекције:

- Република Српска ће 2033. године имати 290.000 пензионера (сваки трећи становник) и 313.000 запослених;

- У наредних десет година, радна снага ће се смањити за 12,6 одсто (са 420.000 на 367.000);

- У Републици Српској ће у 2028. године радити између 20.000 и 30.000 страних радника;

- Република Српска 2026. године неће имати незапослених;

- Само по основу демографског дефицита Републици Српској, годишње недостаје најмање 3.000 радника (12.000 нових пензионера – 9.000 свршених средњошколаца);

- 2033. године Република Српска ће имати 950.000 становника или 139.000 мање него што је имала 2013. године;

- Понуда радне снаге октобар 2022 - септембар 2023 мања за десет одсто уз бржи раст броја запослених у јавном сектору него у привреди.

Макроекономски показатељи:

- Извоз Република Српска 1. до 8. 2022/ 1. до 8. 2023 мањи 3,7 одсто;

- Индустријска производња 1. до 8. 2022/ 1. до 8. 2023 мања за три одсто;

- Запосленост у индустрији август 2022 - август 2023 мања за 2,9 одсто, преноси РТРС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.