Списи који су oзначили почетак ужаса: Изложена кључна документа која су претходила Великом рату

Маријана Миљић Бјеловук
Списи који су oзначили почетак ужаса: Изложена кључна документа која су претходила Великом рату

БАЊАЛУКА, БЕОГРАД - У архивима у Бањалуци и Београду јуче су изложена три документа која су претходила Првом свјетском рату, а ови важни историјски списи биће на увиду јавности до недјеље, 28. јуна.

Ријеч је о документима - Аустроугарски ултиматум Србије, концепт одговора Владе Краљевине Србије на ултиматум и телеграм објаве рата, који се налази у УНЕСКО-овом регистру “Памћење свијета”.

Изложбу у Архиву Републике Српске отворила је министарка просвјете и културе Жељка Стојичић, док је отварању изложбе у Државном архиву Србије присуствовао и премијер те земље Милош Вучевић.

 

 

Изложба у Бањалуци

Стојчићева је истакла да је у сарадњи са Државним архивом Србије изложба уприличена и у Требињу, Фочи, Зворнику и Добоју.

- Грађани ће имати могућност да виде документа која су у веома кратком интервалу упућена Краљевини Србији од Аустроугарске. Архив Српске потрудио се да увећа документа да би се могао прочитати њихов садржај. Тадашњи француски језик, језик дипломатије, био је онај на којем су упућена документа, а урађен је превод за наше грађане - рекла је Стојичићева.

Директор Архива РС Бојан Стојнић рекао је да ће важна историјска документа бити доступна јавности у пет градова Српске и двадесетак градова Србије до недјеље, 28. јула.

- Јавности су представљени посљедњи дани Јулске кризе кроз документа од ултиматума 23. јула, преко концепта одговора Владе Краљевине Србије 25. јула, до телеграма примљеног 28. јула 1914. године, којим је и званично почео Први свјетски рат, чиме је човјечанство гурнуто у сукоб глобалних и до тада невиђених размјера - рекао је Стојнић.

Вучевић, који је присуствовао отварању изложбе у Београду, рекао је да је култура сјећања неизоставни дио будућности те да би садашње генерације могле да разумију зашто су Срби слободарски народ и да су донијели слободу, не само себи него и многима, што никада не треба да буде заборављено.

- Никада не треба да заборавимо ко смо и шта смо, не да бисмо остали у прошлости, него да разумемо данашње време - навео је Вучевић. 

Изложба у Бeoграду

Нагласио је и да Државни архив садржи све што је дио идентитета српског народа, указавши на то да је архив једног народа чувар ДНК записа тог народа и државе, који чува успоне и падове те да је народу легитимитет и легалитет за опстанак на неком простору.

Вучевић је рекао да га импресионира што су оригинали ових докумената сачувани у годинама страдања српског народа током 20. вијека, када му је држава била разорена.

Министар културе Србије Никола Селаковић подсјетио је на важне датуме изложених докумената, наводећи да је један дјелић текста на француском језику започео највећи ужас и рат у којем је Краљевина Србија изгубила 28 одсто становништва, односно поднијела 1.247.435 жртава.

- Копије ових аката у исто вријеме изложене су у 21 установи културе у Србији и четири у Српској на основу закључака Свесрпског сабора - казао је Селаковић.

Отварању изложбе је присуствовао и директор Државног архива Србије Мирослав Перишић, који је Вучевићу уручио урамљену копију телеграма Аустроугарске. Изложба је уприличена поводом 110 година од почетка Првог свјетског рата, а у складу са одлукама Свесрпског сабора.

Архиви памте 

Никола Селаковић је рекао да је архив памћење сваког народа и државе те подсјетио да је прије 10 година, залагањем Државног архива Србије у Андрићграду представљен препис писма тадашњег управника БиХ Оскара Поћорека, које је послао у Беч 28. маја 1913. године, односно 14 мјесеци прије аустроугарског ултиматума Србији.

- То сведочи да је Аустроугарска планирала рат против Краљевине Србије, док је догађај од 28. јуна 1914. године, односно атентат на Франца Фердинанда, био само пуки повод за објаву рата Краљевини Србији - казао је Селаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана