Списак Диане Будисављевић расвијетлиће судбину српске дјеце

Каже то за „Глас Српске“ Истраживач из београдског Института за савремену историју Немања Девић наглашавајући да би то, с друге стране помогло и рјешавању многих породичних трагедија, које су биле замагљене по окончању Другог свјетског рата.

Напомиње да списак још није видио и наглашава да се дуго трагало за историјским документима ове и сличне врсте, што је довело до тога да тренутно не постоје комплетни спискови убијених у Јасеновцу, али ни сачувана сва документа која се односе на период мрачне владавине НДХ.

- Управо је све ово отворило простора да се на различите начине спекулише и о броју жртава, али и размерама трагедије која је од 1941. до 1945. године погодила српски народ у НДХ. Што се тиче Диане Будисављевић и њене хуманитарне мисије, након 1945. године, на један волшебан начин, тадашња ОЗНА је одузела њене књиге и сву евиденцију у којима је она пописивала српску децу која су на различите начине спасавана из усташких логора и онда давана породицама на усвајање. Пошто су те књиге тада нестале, било нам је онемогућено да реконструишемо животне путеве великог броја те несретне деце. Нека од њих су одрасла у потпуном хрватском идентитету. Школована су у римокатоличким школама и можемо само да нагађамо како су она дочекала 1991. годину - каже Девић за “Глас Српске”.

Слично мишљење дијели и историчар Александар Раковић, наводећи како се ради о изузетно великом и значајном открићу, које ће умногоме расвијетлити несретну судбину великог броја, прије свега, српске дјеце.

- Знало се да су она усвајана од стране хрватских породица. Био је то један пројекат који је водила НДХ, али и Католичка црква. Али, сада имамо и имена те деце, али и оних који су их усвојили. Питање је, како ће се ти људи, који су данас у поодмаклим годинама суочити с тим, те колико ће то за њих бити трауматично. Ово отвара питање њиховог идентитет, али и потомака. Буде то болно суочавање појединих “Хрвата” с прошлошћу - каже Раковић за “Глас Српске”.

 Музеј жртава геноцида у Београду саопштио је јуче  дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић с именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти НДХ, за који се мислило да је изгубљен или уништен.

Директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић појаснио је да је списак српске дјеце настао у Заводу за глухонијему дјецу у Загребу у оквиру “акције Диане Будисављевић”.

Према његовим ријечима, тај списак који је по први пут у петак представљен јавности, садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

Ристић је на конференцији која је одржана у Београду, поводом обиљежавања 22. априла - Дана Музеја жртава геноцида, а представљајући резултате рада ове установе, навео да је овај списак настао у другој половини 1942. године након битке на Козари, те да је ријеч о прворазредном историјском извору до сада непознатом јавности.

- Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет - рекао је Ристић.

Списак је у Музеј жртава геноцида стигао прошле године, а Ристић није желио да открије како се дошло до њега. Како је рекао, за њим су дуго трагали те су успјели у томе уз огромну подршку државних органа Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.