Шмит већа превара и од Шварц-Шилинга

Ведрана Кулага Симић
Шмит већа превара и од Шварц-Шилинга

БАЊАЛУКА - Од осам високих представника који су служили у БиХ шест их је именовано тако што је Савјет безбједности УН резолуцијом дао сагласност за ступање на дужност. За једног од њих - Кристијана Шмита је постојала намјера, међутим резолуција није усвојена, док само уз име петог по реду на тој функцији Кристијана Шварц-Шилинга нема акта тог типа, али има писмо подршке.

Те чињенице су сажете у анализи коју су урадили домаћи стручњаци за уставно право, у коју је “Глас Српске” имао увид, а гдје су идентификовани, између осталог, дијелови међународних докумената у којима је прописана обавеза учешћа Савјета безбједности у именовању високог представника.

Званичници Српске од доласка њемачког дипломате Кристијана Шмита у фотељу високог представника тврде да он није ни легитиман ни легалан, јер нису испоштоване прописане процедуре приликом именовања. Посебан акценат стављају на то да он нема потребну резолуцију Савјета безбједности, а тај став дијеле руска и кинеска канцеларија у том међународном тијелу, док при западнооријентисаним амбасадама и у ФБиХ тврде да Нијемац легално ради у БиХ.

Предсједник републичког парламента Ненад Стевандић јуче је посланицима поручио да је Српска добила битку против високог представника и додао да је трибунима доставио анализу доктора уставног права која афирмише суверенитет Српске који се заснива на Дејтону те, не износећи детаље, рекао је и да је анализу доставио на неколико адреса у БиХ и изван ње.

У документу, у чије дијелове је “Глас Српске” имао увид, побројани су високи представници, почев од Карла Билта именованог 1995. до Валентина Инцка, чији је мандат истекао 2021. године. Заједничко за све њих, осим Кристијана Шварц-Шилинга, је да им уз имена стоје резолуције Савјета безбједности УН, којима је потврђиван њихов мандат у БиХ. Уз Шмита пише, како су навели, само да је одбијен нацрт резолуције, што према руском и кинеском тумачењу у УН значи да му Савјет није дао сагласност, тако да је позиција упражњена, али тај став не дијеле у тамошњој канцеларији САД.

- Високи представник је установљен анексом који предвиђа обавеза именовања у складу са релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН, којима даје сагласност за именовања високог представника које је извршио Управни одбор Савјета за имплементацију мира. То је потврђено закључком Конференције о имплементацији мира 8. и 9. децембра 1995. у Ланкастер Хаусу, Лондон, гдје “Конференција позива Савјет безбједности Уједињених нација да да сагласност на именовање Билта за високог представника. Поред тога ова обавеза је потврђена и кроз седам резолуција - шест усвојених и једна неусвојена у форми нацрта - истакнуто је у анализи.

Досадашњи високи представници и трајање мандата

Карл Билт                      1995-1997.

Карлос Вестендорп                1997-1999.

Волфганг Петрич          1999-2002.

Педи Ешдаун                2002-2006.

Кристијан Шварц-Шилинг 2006-2007.

Мирослав Лајчак          2007-2009.

Валентин Инцко            2009-2021.

 

Само један није имао такву сагласност, односно Шварц-Шилинг.

- Увидом у резолуције Савјета из 2006. када је добио мандат видљиво је да је у вези са БиХ усвојена само једна од 21. новембра у којој не постоји уобичајена формулација да “Савјет безбједности поздравља и да се слаже са његовим именовањем за високог представника”. Једини траг који указује на то да је високи представник је писмо које је предсједавајући Савјета безбједности упутио генералном секретару у којем стоји: “Част ми је да Вас обавијестим да је ваше писмо од 20. јануара у вези са одлуком Управног одбора Савјета за имплементацију мира да изабере Кристијана Шварц-Шилинга (Њемачка) као насљедника Педија Ешдауна упућено чланицама Савјета. Поздрављају ту одлуку и желе да изразе захвалност Ешдауну за допринос - пише у анализи.

На основу докумената закључено је и да је потврђено правило да именовање високог представника мора бити у складу са релевантном резолуцијом.

- Шмит то нема, те се може сматрати високим представником, а та позиција се може сматрати упражњеном. Посљедично одлуке које доноси немају правну снагу и Република Српска их не мора примјењивати - истакли су доктори уставног права.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана