Шмит се у најновијем извјештају Савјету безбједности УН обрушио на Додика и власт у Српској

Написао је ово у најновијем извјештају Савјету безбједности УН Кристијан Шмит којег институције Српске не признају за високог представника.

Истакао је како је 21. и 22. марта 2024. године, Европски савјет одлучио отворити преговоре о приступању с БиХ.

– Савјет је позвао Европску комисију да припреми преговарачки оквир, који ће бити усвојен након што се заврше сви релевантни кораци из препоруке Комисије од 12. октобра 2022. године. Одлука Европског савјета представља прекретницу у погледу прилика које се отварају за БиХ – нагласио је Шмит.

Потом је упозорио на власти Републике Српске предвођене предсједником Српске и лидером СНСД, Милорадом Додиком, које „активно подривају БиХ, њене надлежности и институције, а тиме и Дејтонски споразум.

– Њихова пријетња да парализирају државне органе блокирањем њиховог рада и доношења одлука пријетња је функционисању државе и њеној способности да обавља своје одговорности. Њихова пријетња да ће једнострано повући Републику Српску из уставног, правног и институционалног оквира државе – укључујући Оружане снаге БиХ и пореског, правосудног и изборног система државе – пријетња је успостављању паралелног оквира РС. Сви политички чимбеници морају изразити своје безусловно поштовање према Дејтонском споразуму и БиХ, њеном државном суверенитету и територијалном интегритету. То поштовање дјелимично недостаје – навео је Шмит.

Он је рекао како су странке владајуће коалиције у Републици Српском наставиле организовати протесте на међуентитетској линији између Српске и ФБиХ назване “Граница постоји”.

– Осим промовисања идеје сецесионизма, ови протести стварају подијељено окружење склоно сигурносним инцидентима- тврди Шмит у свом извјештају.

„Незапамћен притисак на правосудне институције“

Шмит је навео и на, како каже, „незапамћен континуиран притисак на правосудне институције”.

Осим промовисања укидања Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, како је написао Шмит, владајућа коалиција Српске “подрива Уставни суд БиХ као чувара уставног и правног поретка БиХ“.

– Изазови институцији и мандату високог представника, такође, су настављени неометано. То укључује запаљиву реторику, али и радње које подривају поштовање према међународној ад хоц институцији високог представника и тиме његову способност да имплементира мандат Општег оквирног споразума за мир. Представници владајуће коалиције Српске отворено злоупотребљавају институције БиХ у остваривању тог циља. Коначни ауторитет за тумачење Дејтонског споразума у потпуности је повјерена високом представнику, а не ентитету – тврди Шмит.

Овакве радње странака владајуће коалиције Српске, додао је, иду руку под руку с њиховим законодавним иницијативама у самој Републици Српској, “које ограничавају грађански простор како би ушуткале, обесхрабриле, пријетиле и напосљетку казниле неслагање политичких мишљења”.

– Ако се наставе, ове радње би могле довести до де факто, ако не и де јуре, распуштања државе БиХ, што предсједник Републике Српске Милорад Додик стално заговара. То би био сценариј с озбиљним посљедицама – упозорио је Шмит.

Он је у свом извјештају указао на назадовање у, како је навео, “јавним напорима да се друштво суочи с прошлошћу и на алармантан ниво етно-националног ревизионизма, негирања геноцида и других ратних злочина, као и величања ратних злочинаца”.

– Ове тенденције биле су уско повезане с општим назадовањем демократије, поштовања људских права и владавине права, што повећава неповјерење и поларизацију унутар друштва. То је посебно видљиво у сталном пад у односима међу заједницама у Сребреници у посљедње двије године - истакао је Шмит.

У извјештају је упозорио на “Потом је указао на “континуиране насилне или провокативне инциденте против повратника, што, како тврди, додатно доприноси осјећају несигурности међу овом популацијом”.

Указао је да би одгађање напора за минимизирање изборне корупције, преваре и неправилности додатно учинило мјере за интегритет избора непримјењивима на локалним изборима у октобру 2024., што би оставило озбиљне посљедицама по демократију, политичку стабилност и будућност земље у ЕУ.

– Имајући то на уму, донио сам 26. марта 2024. године одлуку о доношењу Закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ. Моја одлука донесена је као одговор на константни неуспјех релевантних власти у БиХ да постигну договор о измјенама Изборног закона БиХ у складу с међународним нормама и стандардима. Оставио сам отворену могућност за Парламентарну скупштину БиХ да донесе властиту одлуку што је дуже могуће без ометања одржавања локалних избора у октобру 2024. године – написао је, између осталог, Шмит у свом извјештају, пише Н1.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.