Шмит „проширио“ надлежности Меморијалног центра Поточари, најавио регистар осуђених за ратне злочине

Измјене подразумијевају проширење овлашћења Меморијалног центра што ће значити и отварање нових департмана.

-Морамо се суочити с порицањем, ревизионизмом и искривљавањем истине коју су утврдили домаћи и међународни извори. Ако говоримо о препрекама изградњи повјерења и пута ка трајном миру, тешко да постоји већи изазов од непоштивања жртава преживјелих и свих оних који су страдали током рата. Разговарао сам са преживјелима и Ћамилом Дураковићем, бившим начелником општине Сребреница, а сада потпредсједником Српске. Њихов глас се мора чути јаче уз пуну укључености подршку друштва. Да бисмо то олакшали морамо се суочити с порицањем, ревезионизмом и искривљењем истине коју су утврдили међународни и домаћи судови. Овај напор захтијева свеобухватне и добро осмишљене мјере - рекао је Шмит у Меморијалном центру Поточари.

Додао је да у „својим ладицама има још један сет одлука“.

- Позивам власти БиХ и међународну заједницу да у своје руке узму ствари, ако буде препрека спреман сам ставити на њих свој потпис. Ово се односи на интеграцију, уношење података у кривичне евиденције људи који су осуђени за геноцид, злочине против човјечности и ратне злочине од међународних судова и Хашког трибунала. Не може се толерисати чињеница да такви људи не буду уписани у одговарајућу евиденцију и да прође као да се ништа није догодило – нагласио је он.

Додао је да се друга одлука односи на забрану избора и именовања на јавне функције свих особа које су осуђене за геноцид, ратни злочин и злочин против човјечности као и забрану додјеле награда и одликовања тим лицима.

- Неке ствари ће услиједити, укључујући и активности које се тичу остварења штете и накнаде за жртве геноцида и ратних злочина - рекао је Шмит.

Навео је како су одлуке све спремне и чекају само потпис.

- Ово није само испразна прича већ озбиљна посвећеност и спреман сам да их проводем уколико се не буде дјеловало у догледно вријеме - поручио је Шмит.

На питање да ли има икаквих одлука везаних за предсједника Српске Милорада Додика у тим документима, рекао је како данас разговара на тлу Српске и да би волио да се стварима приступа на озбиљан и одговаран начин.

- Ових дана осјећам одређени анимозитет из Републике Српске, чини се да има одређених питања због којих су забринути. Ја желим само да радим за добробит грађана БиХ - рекао је Шмит.

На крају је на питање новинара говорио и о потреби проширивања Кривичног закона БиХ у дијелу негирања геноцида с обзиром на то да нико до сада није осуђен. Рекао је да би циљ требао бити унапређење и обука тужилаца за рад на предметима негирања геноцида.

Састанак са Дураковићем

Кристијан Шмит се састао данас са потпредсједником Републике Српске Ћамилом Дураковићем, са којим је, како су навели из ОХР-а, разговарао о политичкој и безбједносној ситуацији.

У том контексту, „посебно је подвучено питање мјера које власти морају предузети како би обезбиједиле сигурност повратника у Републици Српској, у складу са Анексом седам Дејтонског мировног споразума“.

Шмит се са Дураковићем требао састати у Бањалуци 12. септембра, приликом најаве да ће посјетити највећи град у Српској, али је тај, као и састанак са другим потпредсједником Републике Српске Давором Прањићем, тада отказан.

Састанак са потпредједницима Српске требао је бити одржан у службеним просторијама предсједника Републике Српске, али је непосредно прије тога стигла наредба из секретаријата Службе предсједника Републике Српске којом се забрањују састанци са Шмитом у службеним просторијама.

Такође, издата је наредба да се Шмиту не дозволи улазак у службене просторије.

Истог дана када се требао састати са потпредсједницима Републике Српске, Кристијан Шмит покушао је организовати састанке са представницима опозиционих странака у Српској, али је добио одбијеницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.