Шмит и Марфи стали на пут БиХ ка ЕУ

Европски савјет је 21. марта, иако домаће власти нису испуниле све услове које су пред њих постављени, донио одлуку да отпочну преговори за чланство БиХ у ЕУ. Иако су власти заговарале да тада буде одређен и јасан датум за преговоре, до тога није дошло. Упркос томе честитало се у Бриселу, Сарајеву и Бањалуци. Првих дана, након те одлуке, спомињано је формирање преговарачког тима, али до тога до данас није дошло.

Све планове на путу домаћих европских интеграција пореметио је Шмит који је само пет дана након одлуке Европског савјета одлучио да наметне измјене Изборног закона. Према ријечима наших саговорника, међународни фактор главни је кочничар на путу савладавања препрека за улазак БиХ у ЕУ.

Подвале

Министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић наводи да за застој БиХ на путу ка ЕУ није кривица Српске већ искључиво међународног фактора у земљи.

- Добар дио кривице припада америчком амбасадору у БиХ Мајклу Марфију који својим шерифским приступом руши договоре домаћих политичких актера, а највећи кривац је Кристијан Шмит јер је само пет дана након добијања условног зеленог свјетла за отпочињање преговора посегао за измјенама Изборног закона - казао је “Гласу” Клокић.

Наглашава и да је због свега тога БиХ, таква каква јесте, окупирана, осуђена да тапка у мјесту.

- То је, нажалост, наша реалност. Такође, понашање Дирекције за европске интеграције БиХ на челу са Елвиром Хаботом је ван свих оквира јер покушава да јача улогу Дирекције у овом процесу БиХ ка ЕУ за шта нема мандат. То је, између осталог, покушала и да уради и кроз један документ иако њега треба да усвоје сви нивои власти - казао је Клокић.

Рецепт за укидање препрека на путу БиХ ка ЕУ, види у томе да би сви бошњачки политичари требало да изађу из матрице да неко други рјешава ствари.

- Ми треба да рјешавамо ствари и предлажемо рјешења која би требало да буду резултат договора и консензуса домаћих политичких лидера, а не да неко намеће рјешења која у коначници нису добра ни за кога - закључио је Клокић.

Сарајево саучесник

Идентичног става је и замјеник предсједника Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне Скупштине РС Срђан Мазалица који наводи да је нико други до Шмит главни кривац за застој БиХ на европском путу.

- Наметање измјена Изборног закона БиХ од стране бившег њемачког министра пољопривреде Шмита зауставило је европски пут БиХ. Његов потез је критиковала и Европска комисија, јер је више пута истицано да се само уз договор домаћих актера могу доносити закони и испуњавати европски услови - казао је “Гласу Српске” Мазалица.

Наглашава и да је Шмит слањем сигнала политичком Сарајеву да би могао наметнути измјене Изборног закона бошњачке политичаре одвукао од преговарачког стола.

- Због тога су и сарајевски политичари саучесници у том заустављању европског пута, заједно са амбасадама Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, земаља које и нису чланице Европске уније - поручио је Мазалица.

Укидање блокада на путу приближавања БиХ ка ЕУ види, између осталог, да Шмит једном засвагда оде из БиХ и да се никада не врати.

- Излаз из тренутне ситуације јесте повлачење Шмита из БиХ, поништење свих његових закона, спровођење 14 препорука међу којима је рјешавање питања страних судија у Уставном суду БиХ, што би требало рјешавати промптно, а не кад се свиди Сарајеву и Марфију - закључио је Мазалица.

Ентузијазам на издисају

Политички аналитичари подсјећају да процес приступања БиХ у ЕУ траје деценијама те да сваком годином ентузијазам код људи опада.

- Данас смо дошли у ситуацију да нико озбиљан не верује да БиХ може да уђе у ову заједницу регуларним процедурама. Номинално, готово сви политички актери оба ентитета се залажу за улазак у ЕУ, међутим, реалност је доста другачија - нико не чини озбиљне кораке који би водили ка прикључењу. Штавише, скандалима, аферама и тромошћу нас удаљавају од овог циља - казао је “Гласу Српске” политиколог Мирко Матић. 

Самим тим, наглашава, домаћи политичари сносе дио кривице за ову вишедеценијску одисеју.

- Међутим, права одговорност се налази у Бриселу и другим центрима ЕУ. Чак и да је БиХ урадила свој део посла, опет не би било места за нас у ЕУ јер се она суочава са огромним унутрашњим проблемима и страним притисцима који доводе њено постојање у питање. Доказ за ово је Северна Македонија која је испунила сваки услов, а заузврат добила  празна обећања - појашњава Матић.

Основни проблем, наводи он, јесте то што ЕУ нема јасно дефинисану дугорочну стратегију према западном Балкану те да она то не може ни да има, јер правац дјеловања ЕУ у овој области детерминишу односи на релацији Берлин - Париз.

- Више пута смо били у ситуацијама у којима Берлин покреће своје иницијативе у смеру проширења Уније, док је став Париза да проширења у скоријој будућности неће бити. Дакле, не постоји јединствен став Уније у вези са овим питањем. ЕУ може ујединити једино страх да ће земље западног Балкана потпасти под зоне утицаја других земаља, првенствено Русије и Кине - наглашава Матић.

Наводи и да би убрзани улазак у ЕУ неком политичком одлуком био погубан по БиХ јер би се суочили са демографским егзодусом са којим се боре Бугарска и Хрватска.

- Европска унија нема економску алтернативу: то је наше највеће тржиште, српска дијаспора је махом у земљама ЕУ, граничимо се са њом, али ни улазак “по сваку цену” није решење. Прво се морају решити унутрашња политичка питања, попут институције Високог представника. Затим овој земљи је потребна нека верзија маршаловог плана, односно стварање јаког приватног сектора, како би се радна снага задржала када уђемо у ЕУ. Веома је битно веће ангажовање ентитета у току преговарачког процеса - поручује Матић.

Баријере

Мирко Матић наглашава да је бирократски хаос у БиХ једна од највећих препрека у преговарачком процесу те да би се он смањио преношењем неких преговарачких области на ентитетске нивое.

- То не би био преседан, јер је ЕУ током постојања Државне заједнице Србије и Црне Горе у неким областима паралелно водила преговоре са Србијом и са Црном Гором. Уласком у Европску унију се на неки начин решава српско национално питање и управо могућност да на Дрини не буде никаквих баријера је довољно примамљива да заиста учинимо све што је у нашој моћи да се приближимо ЕУ - закључио је Матић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.