Случај “Трговска гора”: Опасно и за земље у сливу Дунава

Предвиђено је то, између осталог, у Стратегији заштите правног интереса БиХ у вези са питањима одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива из “Кршког” на Трговској гори која се налази у Хрватској, односно на око шест километара ваздушне линије од границе са БиХ.

Хрватска, према Стратегији збрињавања истрошеног нуклеарног горива, у 2023. години има прву обавезу тако да је, како пише, и она под притиском да то питање што прије ријеши у складу са европским правом што, с друге стране, аутоматски и БиХ ставља под велики притисак.

БиХ је, како пише, од 2015. до маја ове године предузела низ дипломатских, политичких и правних активности, али не може се закључити да је створен озбиљан међудржавни дијалог, а око 70 одсто евентуалног негативног утицаја се може односити на територију БиХ.

- Све активности су се мање-више сводиле на разговоре о забринутости БиХ због изградње одлагалишта, без њене формалне укључености у поступак. Разлог је већином то што та локација није била дефинитивно утврђена, те да није покренут поступак процјене утицаја на животну средину, а Хрватска је декларативно изражавала спремност да ће испоштовати одредбе ЕСПОО конвенције - наведено је у документу о којем би требало да се изјасне и министри на нивоу БиХ након што су то учиниле владе у Српској и ФБиХ. 

У мишљењу и препорукама Мисије из Брисела наводи се да БиХ мора имати добро подложену аргументацију против те локације, што би помогло да Европска комисија, као институција за питање имплементације директива и међународних споразума, постане сарадник БиХ.

- БиХ не може паушално, чисто декларативно, без доказане аргументације и чињеница оспоравати локацију Трговске горе. У противном, може се само ослонити на увиђавност Хрватске као сусједне државе за жељом БиХ да она не буде дефинитивна локација. Без прејудицирања будућих ставова, такав став се не назире. Хрватска се до сада није показала као транспарентан и кооперативан партнер. Зато треба хитно научно и аргументовано доказати да ће одлагање тог отпада у касарни “Черкезовац” имати неприхватљиво негативан утицај на БиХ - став је струке.

Правници су предложили седам закључака. БиХ треба, према препорукама, наставити истраживања, инсистирати на пуној сарадњи сусједне Хрватске, те интензивирати дипломатске и међународноправне активности с циљем упознавања релевантних међународних институција и држава.

- У процес би нарочито требало покушати укључити и државе кроз које протиче Дунав, од ушћа Саве, имајући у виду потенцијални негативни утицај одлагалишта на исту преко Уне и Саве - наведено је.

Уз то, чињенице указују да је Хрватска прекршила ЕСПОО конвенцију и СЕА протокол из 2003. на шта треба реаговати, те обезбиједити или основати фонд за вођење парница пред хрватским судовима с циљем осигурања права становништва у складу са конвенцијама које гарантују такво право.

- Отворен пут је и међународноправној заштити пред Европским судом за људска права - закључено је у документу.

БиХ треба да интензивира дипломатску и стручну сарадњу са Делегацијом ЕУ у БиХ, а ако се утврди да ће доћи до негативног прекодржавног утицаја, може од Хрватске тражити да да сагласност за спор у Међународном суду правде у Хагу, или евентуално, арбитражом.

- Крајња опција је да Хрватска буде тужена у Хагу, па да се таква сагласност накнадно тражи, под претпоставком да се искористе сва друга средства -  пише у стратегији.

Словенија

Стратегија би требало, уз закључке домаћег Експертског тима, да буде добра основа за, како је наведено, планирање, утврђивање и имплементацију даљих активности БиХ поводом овог питања. У Правном тиму подвукли су као важну чињеницу то да је Словенија, која је власник пола НЕ “Кршко”, још отворена за опцију да отпад буде одлаган на њеној територији у случају да Хрватска одустане од својих намјера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.