Случај “Капић” упозорава да су “спавачи” озбиљна безбједносна пријетња у БиХ: Варница која би могла изазвати пожар

Дефендолог и професор на Факултету безбједносних наука у Бањалуци Душко Вејновић за “Глас” наводи да овај случај, иако је за сада изолован, треба озбиљно схватити, анализирати и ставити под лупу те сагледати како је овај процес протекао у другим случајевима, гдје су направљени пропусти, ко је заказао и због чега.

- Нажалост и реторика на нашој политичкој сцени и даље је радикална те сигурно утиче на понашање одређених људи, који су већ под утицајем радикалних идеја. Политичари, али и високи вјерски званичници, требало би да пазе шта говоре и какве поруке шаљу - сматра Вејновић.

Реакцију надлежних полицијских служби, која су на вријеме откриле и спријечиле Капића да изведе планирани терористички чин, Вејновић је похвалио, али додаје да би безбједносне агенције након овог ипак требало да додатно пооштре и под превентивни надзор ставе сва она лица која би потенцијално могла бити опасна, поготово она која су се у претходним периоду вратила са неких од иностраних ратишта, Сирије или Ирака.

- Наравно, при томе треба бити опрезан, јер док се неком нешто не докаже не смију се нарушавати њихова основна људска права, без обзира на то о коме се радило и какву биографију имао. Такође требало би провјерити и с ким је контактирао поменути Капић, како у иностранству, тако и у БиХ, да би било утврђено да ли је био вук самотњак или ту још има потенцијално опасних лица - поручио је Вејновић.

Слично мишљење има и експерт за борбу против тероризма Марија Ђорић, која је и раније упозоравала да је повратак радикалних екстремиста са ино-ратишта једна врста безбједносног изазова, ризика, па и пријетње, не само за БиХ него и за цијели регион.

Капић је због ратовања у Сирији осуђен на само 22 мјесеца затвора, а Ђорићева сматра како у оваквим и сличним случајевима, поред безбједносних изазова и адекватног санкционисања, посебну пажњу треба посветити дерадикализацији и ресоцијализацији ових лица.

Овај процес, према њеним ријечима, подразумијева неутралисање екстремистичке идеологије те враћање на “прави пут”. Да би се то успјешно и спровело, потребан је, како наводи, адекватан скрининг затвореника и комплетна анализа сваког затвореника. Како је појаснила, као што не постоји универзалан начин како се постаје терориста, тако не постоје ни универзални начини дерадикализације. Према њеном мишљењу, треба формирати тимове које ће чинити психијатри, политиколози, безбједњаци, психолози и социјални радници.

- Након тога и одслужене затворске казне, безбедносне службе морају константно спроводити надзор над тим лицима, јер увек постоји могућност повратника. Шта ако се неко претвара да је раскрстио с неком опасном идеологијом, а у ствари чека погодан тренутак да се врати на старо - упозорава Ђорићева.

Да овај случај треба озбиљно схватити сматра и декан Факултета за безбједност и заштиту у Бањалуци Слободан Жупљанин, поготово јер је Капић само један од многобројних вехабија из БиХ, који је ратовао на сиријском ратишту.

- Бојим се да је приступ овом проблему отпочетка био неозбиљан. И затворске казне за ова лица, радикалне екстремисте који су учествовали на неком од ратишта, биле су неадекватне и симболичне, тако да није могао ни бити спроведен успјешан процес дерадикализације и ресоцијализације. На ту чињеницу су упозоравали многи безбједњаци, али нико их није слушао. Бојим се да ово неће бити изолован случај те да има пуно “спавача” у БиХ. Ово је сложен проблем којем се треба пуно озбиљније посветити, прије него што се нешто деси. Држава треба да води рачуна о својој и безбједности својих грађана - каже Жупљанин.

О овом случају огласио се и министар безбједности БиХ Ненад Нешић који је одао признање припадницима безбједносних агенција поводом хапшења Капића, али и изразио забринутост јер се након дужег времена затишја у БиХ поново буде “спавачи” повезани са међународним терористичким организацијама. Према његовим ријечима, ова прва варница мора бити сигнал да се спријечи већи пожар.

- Против оваквих злочиначких дјела држава мора дјеловати и превентивно и репресивно, јер нико од нас не жели да нам се понове напади на полицијске станице или да се, не дај Боже, десе напади слични онима који су се дешавали по Европи и свијету - поручио је Нешић.

План

Мирза Капић ухапшен је почетком ове седмице, јер су постојала оперативна сазнања да је планирао терористички напад на исламски вјерски објекат.

Како су саопштили из Тужилаштва БиХ, Капић се терети да је протеклог мјесеца, путем мобилног телефона и компјутера остваривао контакт са радикалним исламистима. У тим препискама он је изразио жељу да изврши напад експлозивом на једну џамију, тражећи смјернице за производњу експлозивне направе са детонатором путем мобилног телефона. Он је изразио намјеру да нападне учењаке Исламске заједнице који објављују прогласе против муџахедина. Суд БиХ му је одредио једномјесечни притвор.

Капић је иначе био дио 22-члане екипе вехабиста која је 2017. осуђена због одласка на сиријско ратиште и посједовања оружја.

Затвори

Експерт за борбу против тероризма Марија Ђорић упозорава да су и сами затвори могућа мјеста радикализације те им стога треба посветити посебну пажњу. У њима, како каже, постоје три категорије затвореника који су погодни за радикализацију - идеолози, сљедбеници и опортунисти. Идеолози су, појашњава, харизматичне личности задужене за индоктринацију затвореника, док су сљедбеници најпогоднији за радикализацију, јер се углавном ради о лабилним личностима. И на крају, ту су и опортунисти, који се, како каже, приклањају терористима у затвору ради личних интереса, материјалне добити и заштите.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.