Слободан Шоја, дипломата, за “Глас Српске”: Имамо лудачку опсесију да правимо проблем у Њујорку

Рационалним људима није тешко формулисати неспорне заједничке принципе, а све то је важно имати на уму приликом формулисања нове стратегије спољне политике БиХ.

Поручио је то у интервју за “Глас Српске” дипломата Слободан Шоја. Осврћући се на све чешће оцјене да је спољна политика, односно понашање доброг дијела тих представника у БиХ и дипломатско-конзуларној мрежи, с правом, један од најкритикованијих сектора, каже да су спољна политика и дипломатија слика и огледало свих наших унутрашњих слабости и различитих погледа.

- А унутрашњу и спољну политику повезује једна тешко изљечива друштвена себичност, која нам је својствена и која се огледа у свијести да смо ми важнији од друштва и државе, а не обратно. Осим што су нејединствене босанскохерцеговачка спољна политика и дипломатија су неосмишљене, неинвентивне, неефикасне, а у глобалном контексту небитне - истакао је Шоја.

Кључни проблем домаће спољне политике и дипломатије је чињеница да су обје приватизоване и не служе, како је нагласио, општим већ приватним интересима.

- Ако се зна да код нас постоје три приватна интереса, ето довољно разлога за несавршеност, неорганизованост и препуштање стихији па је углед наше спољне политике никакав. Стање ће бити поправљено када буду уведени независност, стручност и професионализам у дипломатију, односно кад се буде заснивала на најбољим професионалним темељима – сматра он.

ГЛАС: Отворено кажете да се 30 година на нивоу БиХ води дипломатска борба испод жита да Република Српска буде укинута. Колико је та политика од стране других допринијела тренутној слици о нашој дипломатији и о БиХ на међународној сцени?

ШОЈА: То је рак-рана не само наше спољне, већ и унутрашње политике. Преко ње се све ломи и то питање трајно трује атмосферу у земљи. Кад милион људи не може никако да се помири с постојањем нечега с чијим нестанком се никад не би помирило других милион, онда је земља осуђена на мржњу, патњу и пат-позицију. Многе наше дипломате, политичари, интелектуалци, јавне личности... списак је предуг, годинама постојано лобирају да буде укинута Република Српска. Људи обично обневиде од мржње, а мржња редовно убија идеју државног јединства. Због мржње мрзиоци не могу схватити да подривањем оног с којим се дијели земља и судбина губе повјерење и озбиљност код странаца. Њима такво понашање не импонује, а земљи наноси штету. У таквим ситуацијама једино рјешење је помирење с реалношћу.

ГЛАС: Неусаглашених иступа највише је било од амбасадора у Савјету безбједности УН. Као насљедник Свена Алкалаја се помиње Златко Лагумџија, а изјавили сте да прва степеница компромиса, којег стално апострофирате, управо треба да буде Њујорк? Шта је потребно за промјене и има ли их на помолу?

ШОЈА: Свака мултилатерална мисија је важна, али најважнији је Њујорк. Ту мисију посебно помињем, јер код нас постоји нека дјетињаста лудачка опсесија и жеља да у Њујорку буде одржан намјерно неусаглашен говор у којем би били критиковани властити унутрашњи непријатељи пред људима који не знају гдје је БиХ. А тако је једноставно наступити са јединственим ставом. Довољне су двије ствари - прво је схватити да се у Њујорк не извозе интерни проблеми и анимозитети, односно да се од сваке државе тражи став о глобалним питањима. А друго је препустити Одсјеку за УН у Министарству спољних послова да напише приједлог говора који ће бити усаглашен између три кабинета у Предсједништву БиХ. Кад се ради професионално и добронамјерно, не могу настати никакви проблеми. Проблеми настају због злонамјерног непрофесионализма и политиканством.

ГЛАС: Колико је реално да у БиХ буде договорена заједничка спољна политика? Могу ли нови спољнополитички оквир, односно смјернице које долазе на дневни ред, да то, условно речено, погурају?

ШОЈА: Уколико се правилно формулише ослањајући се на реално и могуће, уз избјегавање нереалног и немогућег може се лако добити усаглашена заједничка спољна политика са којом бисмо јединствено и једногласно излазили пред свијет.

ГЛАС: Нови министар иностраних послова БиХ је Елмедин Конаковић. Како Вам се чине прва обраћања и поруке? Доста критика је стигло због доласка у Бањалуку и разговора са предсједником Републике Српске и о спољној политици, а могле су се чути и тврдње да ентитети немају право да се мијешају у спољну политику?

ШОЈА: Конаковић је прије преузимања функције најавио заокрет у креирању спољне политике кроз другачији унутрашњи дијалог који би требало да буде заснован на већем повјерењу и поштовању, а нарочито на консултацијама без тврдоглавог сукобљавања. То што је доживио критике због доласка у Бањалуку је крунски доказ недржавне и неперспективне политике оних који пребрзо губе власт коју предуго држе, пуне три деценије. Бесрамно је критиковати некога ко пружа руку и ко намјерава да има много више слуха чак и за мишљења с којима се уопште не слаже. Најлакше је прекинути разговоре и договоре, а најтеже стрпљиво и добронамјерно разговарати и договарати се. Ово прво дестабилизује државу, а ово друго је гради на јачим темељима.

ГЛАС: Конаковић је поручио да је дипломатско-конзурална мрежа БиХ скуп зграда у којима нико ни с ким не функционише и нема везу са централом. Ако бисмо овог момента кренули са поспремањем, за колико би земља могла да има нормалну и корисну дипломатску службу, а не, као што је годинама случај, сервис за свађе и којекакве личне интересе?

ШОЈА: Поставили сте веома важно питање које би могло бити најважнији Конаковићев задатак. Његова поразна констатација је, нажалост, потпуно тачна, али није за то крива погрешна спољна политика, већ веома слаба координација између земље и амбасада. Не осмишљава се довољно системски и стратешки рад са безброј инструкција, односно озбиљнији рад на извјештајима, анализама и приједлозима који су резултати инструкција. Други, а у принципу први, разлог слабости су наши кадрови. Сваке године бацамо милионе марака на неспособне и неефикасне људе који дјелују у иностранству. Чињеница је да се до сада ниједан министар спољних послова није одважио да се бави унутрашњом организацијом и функционисањем тог министарства. То је веома тежак задатак. Тражи много енергије и подразумијева много непријатеља, али неко то једном мора урадити. Са добрим кадровима треба направити функционалну унутрашњу структуру и створити један функционалан механизам.

Савјет за амбасадоре

ГЛАС: Треба ли шта мијењати у процесу избора амбасадора, с обзиром на тврдње са свих страна у БиХ да је већина дипломата заправо залутала у тај сектор?

ШОЈА: Треба и то радикално. Ако тежимо професионализацији дипломатије, најбоље би било препустити избор амбасадора једном савјету за спољну политику, који би био заједнички за сва три члана Предсједништва БиХ. Подразумијева се да би сваки члан Предсједништва имао право да предложи два, три политичка амбасадора, а остали би требало да буду професионалци, каријерне дипломате. У савјету би били наши врхунски професионалци, а имамо их довољно. Размишљали бисмо о најбољим кандидатима за амбасадоре и давали приједлог годину прије преузимања дужности. Тако би амбасадор имао довољно времена да се припреми. Таквим приступом на дуже стазе знатно би били повећани квалитет и ефикасност наше дипломатије, али за ово је потребна политичка воља, за коју нисам сигуран да сад постоји. Али једног дана ћемо сигурно прећи на тај систем, јер другог и бољег нема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.