Славенко Терзић, академик: Запад од ЗСО покушава направити икебану

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске”, историчар, бивши српски дипломата и члан Академије науке и умјетности Републике Српске, Славенко Терзић, наводећи како сумња у стварне намјере западних дипломата да ће предузети било какве озбиљне казнене мјере или санкције према привременим институцијама у Приштини и њиховим политичарима.

 - Не треба заборавити да је Запад, након НАТО агресије, бомбама створио ту сепаратистичку творевину. Те исте земље су у претходном периоду радиле све како би ту вештачку творевину што више ојачали - међународно, политички и економски. Зато и не­ верујем да ће они сада дигнути руку на своје дете, због тога што је несташно. Све ово што се данас дешава личи на једну прилично прозирну пропагандну представу. И сама чињеница да они позивају обе стране да смање тензије, говори о томе да они праве једну вештачку равнотежу, избегавајући да прстом покажу у онога ко је крив за овакво стање на КиМ. То неће урадити, а Албанци ће само наставити с оним што раде последњих 20 година, да праве неподношљиве услове за живот Срба на северу Косову и осталим српским енклавама. Желе очистити КиМ од Срба. То је крајњи циљ. И у томе су до сада имали свесрдну подршку западних сила. Тако ће и даље бити, све док се радикалније не промене глобални међународни односи - сматра Терзић.    

ГЛАС: Може ли се доћи у ситуацију да се Војска Србије нађе у позицији да мора заштитити српски народ на Косову? Да ли је то можда нешто што и Курти жели да испровоцира?

ТЕРЗИЋ: Ситуација у том погледу је веома деликатна. Уколико би Војска Србије којим случајем реаговала, то би сигурно изазвало контрареакцију НАТО снага. Косовски Албанци се надају томе. Они на све начине покушавају створити услове за тако нешто.

Али када све сагледам, ипак, не искључујем ту могућност, иако је она врло мала, да Војска Србије у околностима да се ствари још радикализују, пређе административну линију и заштити Србе на северу Косова. Руководство Србије том проблему врло опрезно приступа, свесно свих потенцијалних опасности и свесни тих Куртијевих игара.

Оно што је велики проблем јесте што ја не верујем да би међународне војне снаге у случају да Курти крене у отворени обрачун са севером, заштитиле српски народ од погрома и Куртијевог насиља. Они то нису чинили ни до сада, а чисто сумњам да би и у неким будућим ексцесним ситуацијама.    

ГЛАС: Да ли ће икада бити формирана заједница српских општина на КиМ, онако како је то замишљено и предвиђено Бриселским споразумом?

ТЕРЗИЋ: Руководство косовских Албанаца до сада је небројано пута показало отворено шта мисли о том. Не желе формирање ЗСО, мада ми се чини како ће до тога ипак доћи, али не онако како је то замишљено и предвиђено Бриселским споразумом.

Западне дипломате које инсистирају на формирању ове заједнице виде то као једну врсту икебане у оквирима такозваног независног Косова. Идеја Србије да ЗСО буде једна врста српске самоуправе на КиМ неће проћи. У то сам убеђен. То отвара једно велико питање шта даље.

Мислим да се западна стратегија тренутно своди на то да се формирањем ЗСО у ствари, на неки начин, умири српско јавно мнење, како би се могло рећи - ето, ми смо вам испунили жељу, сад сте ви на реду.

ГЛАС: Да ли у том контексту треба гледати и на изјаве појединих западних дипломата који кажу да неће дозволити да ЗСО буде нова Република Српска на КиМ?

ТЕРЗИЋ: Као прво такве изјаве ме нимало не изненађују, јер је реч о једној традиционалној антисрпској стратегији, да се Србима стално оспоравају она права, која се у исто време дају другима. Слична ситуација је и у БиХ, у којој Срби настоје да обезбеде права која су им дата Дејтонским мировним споразумом. Ништа више, ни мање. Али то наилази на осуду тих западних дипломата, моћника, чији је крајњи циљ да изврши ревизију овог мировног споразума и створи унитарну БиХ.  

ГЛАС: Једном приликом сте рекли да Балкан никада није био даље од идеје “Балкан - балканским народима” те да су ови простори практично једна врста протектората. Претпостављам да сте ту мислили и на БиХ, односно Републику Српску која је тренутно сатјерана у један ћорсокак?

ТЕРЗИЋ: Остајем при том ставу. Ништа се у међувремену није променило, шта више ствари су постале још теже и компликованије. Сматрам да је цео Балкан под протекторатом па чак и оне привидно независне државе. Оне су под директном контролом Брисела и Вашингтона.

Када сагледамо шта се све дешавало током 19, 20. и 21. века можемо закључити да велике силе никада толико отворено и безобзирно нису утицале на унутрашње ствари појединих земаља. То је данас толико отворено да је напросто несхватљиво. Када је у питању БиХ и Република Српска чини ми се да се води једна велика политичка борба, која би требало да доведе до слома и елиминације српске творевине западно од Дрине.

И та западна стратегија вуче корене још из 19. века. Реч је о стратегији која није нова, а која се своди на то да се српски национални простор сведе на Шумадију, односно на територију некадашњег Београдског пашалука. Убеђен сам да један такав план и данас постоји.     

Побједници и губитници

ГЛАС: Један број аналитичара сматра да се у Украјини тренутно води и борба која би требало да одреди и судбину српског народа? Какво Ви мишљење имате?

ТЕРЗИЋ: Реч је о једном великом светском сукобу и борби за стварање једног новог мултиполарног света. Исход ће сигурно и то у великој мери утицати и на политичке прилике не само у Европи, већ и на Балкану. Значи, крајњи исход овог сукоба ће сигурно одредити и положај и будућност Срба на овим просторима.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.