Сјећања бившег предсједника НСРС: Реаговали смо млако и допустили насиље

Нас је смијенио високи официр САС-а са титулом лорда, Педи Ешдаун, који је тада био на функцији легално и легитимно изабраног високог представника за БиХ. Једина разлика између њега и садашњег самозваног високог представника била је у чињеници да је први прошао све потребне процедуре и добио акредитацију Савјета безбједности. Све остало што се дешавало прије 20 година и сада има невјероватне сличности и по методологији и по агенди коју су странци поставили пред себе. Не они сами, већ њихови антисрпски западни тутори уз нескривену и отровну подршку унутрашњих “здравих снага”.

Те 2004. смијењени смо јер смо, наводно, били мрежа подршке Радовану Караџићу и Ратку Младићу. Све што је Ешдаун тада урадио са нама било је мимо Устава и закона, мимо било какве релевантне истраге и са апсолутним одбијањем да се на било који начин открију извори на основу којих су изречене тешке оптужбе, од тобожњих финансијских злоупотреба на различитим нивоима тадашње СДС-ове власти у корист хашких оптуженика до разних других видова злоупотребе државних ресурса и људи ради опстанка мреже подршке. Био је то својеврсни прогон кључних људи из СДС-а, њихових породица и њихових пријатеља. Многи су остали без запослења и било каквих прихода. Све то је трајало пет и више година, након чега су послије хапшења Караџића и Младића дозволили повратак смијењеним људима у нормалан живот, професионални и политички. Правничким језиком речено, ми смо били цивилно (грађански) мртви, без права гласа и могућности било каквог политичког ангажовања, а они који би нам покушали помоћи у тим тешким временима били су такође санкционисани. Тако је кренуо суноврат најјаче српске странке и то путовање “низбрдо” траје до данас. Нажалост!

Након ове насилне смјене потражио сам привремено уточиште у Београду, одакле сам ипак на извјестан начин могао утицати на збивања у Републици Српској.

Није једини циљ антисрпске завјере био да се тврди лидери санкционишу појединачно, већ да се у потпуности обезглави СДС као државотворна странка, да се унутар ње пронађу особе спремне на “конструктивну сарадњу” (нпр. о питању злочина у  Сребреници, укидања ВРС и сл) и да се тим путем настави клизајућа ревизија изворног Дејтонског споразума.

Наш највећи недостатак (ту укључујем и себе) је био у томе што смо због пријетњи укидањем и СДС-а и Републике Српске као и због уцјена на личном плану већ код првих смјена од стране ОХР-а реаговали млако, готово никако. Допустили смо им да  наставе са спиралом политичког насиља и разним врстама социјалног  и економског угњетавања у свим општинама гдје је СДС био на власти.

Заједно са тадашњим адвокатом покренуо сам бројне апелације судовима у Српској и на нивоу БиХ на Ешдаунову дискриминаторску одлуку. Стигли смо и до Суда у Стразбуру који се, гле ироније, далеке 2008.  године огласио ненадлежним и упутио нас да се жалимо Савјету безбједности УН који је именовао високог представника и био за њега надлежан. Ова чињеница је можда важна за одбрану предсједника Републике Српске Милорада Додика ради додатне делегитимизације и дискредитације садашњег самопроглашеног високог представника.

Наравно, СНСД је схватио да се и његовим лидерима и странци, а кроз то и Републици Српској, спрема исти сценарио. По многим елементима и ово што се догађа све више личи на покушај обезглављивања сада најјаче странке.

И у случају СДС-а и у случају СНСД-а нису само у питању истакнути појединци (Додик, Цвијановић, Вишковћ и др) и њихове странке, него је права мета Република Српска и њен  опстанак. Дакле, замјена дејтонске БиХ у којој је Српска имала значајну аутономију као једна од конфедералних јединица за унитарну муслиманску, тобоже грађанску БиХ са Републиком Српском само на папиру.

Зато у пуној мјери, а осврћући се на вријеме прије 20 година, кад се десило то што се десило, отпор који пружа владајућа коалиција предвођена Додиком све очигледнијој унитаризацији има смисла. Одлучност и непоколебљивост па и спремност на личне жртве како би се сачувала Република  Српска и вратиле њене дејтонске надлежности су главни услов да бисмо остали у оквирима дејтонским Уставом дефинисане БиХ.

Зато има смисла сваким даним се позивати на јединствен српски одговор на политику лажних и исконструисаних оптужби о томе ко штити, а ко крши Дејтонски споразум.

Аутор је савјетник предсједника Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.