Синиша Бенцун, амбасадор БиХ у ОЕБС-у: Изетбеговића изгурали и Бећировић и Комшић

Истакао је ово у интервјуу за “Глас Српске” амбасадор БиХ при сједишту ОЕБС-а у Бечу Синиша Бенцун, анализирајући прелиминарне резултате избора, наводећи како истраживачима остаје да то детаљније анализирају.

- Можда би Изетбеговић сутра сједио у Предсједништву БиХ са Борјаном Кришто и Жељком Цвијановић, да је раније прихватио дио пакета изборних реформи који се односио на тзв. легитимно представљане Хрвата. Али о степену преливања гласова између ова три кандидата можемо само спекулисати, темељнија анализа могла би дати јасније трендове. Овако је Комшић четврти пут у Предсједништву БиХ, на сасвим легалан начин јер Изборни закон то омогућава, а да ли је легитиман, знамо како тумаче различити политички актери. Према мом разумијевању и слова и духа Устава и  Изборног закона, идеја је била да сваки народ изабере свог представника, јер говоримо о позицијама паритетне подјеле власти односно политичке моћи какво је Предсједништво. Рјешење би свакако требало тражити на трагу међународних норми и стандарда и давања могућности кандидатуре свакоме, али уз уградњу механизама које ће препознати нашу стварност и у пракси омогућити да сваки конститутивни народ доминантно утиче на избор шефа државе - истакао је Бенцун.

ГЛАС: Недавно су одржани парламентарни избори у Италији, након којих се одмах наредног дана знало ко је побиједио. Код нас, како ствари стоје, нећемо знати резултате данима. Зашто је то тако?

БЕНЦУН: Наши парламентарни избори су нешто сложенији за бројање, а ту су и још неки нивои који се броје прије трке за парламент. Рокови прописани законом су такви да се коначни резултати објављују тек мјесец дана након изборног дана. Пракса показује да ови рокови могу бити и краћи, али не драстично. Наиме, многи фактори су међузависни временски и функционално и утичу у великој мјери на динамику обједињавања и утврђивања резултата. Нивои власти који се бирају, затим комплексност изборног система, огроман број партија, али и кандидата на отвореним листама, гласање ван БиХ и на крају сама изборна формула гдје мали број гласова може да погура неку странку да пређе низак цензус од три одсто, односно да се поремети број редовних и компензационих мандата, све заједно утиче на коначан резултат. Уз то треба рећи и да се за отварање жалбеног периода чека на утврђивање свих резултата, а не само једне утрке. У будућим реформама треба размислити да се за сваки ниво власти изнад општинског резултати утврђују на нивоу за који се врше избори - нпр. не постоји разлог да се организовањем избора за предсједника и НСРС не бави Изборна комисија Републике Српске.

ГЛАС: Како коментаришете то што су у изборној ноћи двије политички супротстављене партије изнијеле опречне податке и прогласиле побједу својих кандидата?

БЕНЦУН: Што се тиче проглашавања побједе у изборној ноћи мислим да је она дошла преурањено од стране ПДП-а, јер су изашли са подацима на бази јављања страначких активиста са 72 одсто пребројаних бирачких мјеста и разликом од око свега 10.000 гласова, што је мање од два одсто. Чак ни агенције које веома прецизно раде процјену резултата на бази релевантног узорка, не излазе са налазима јавно када је маргина грешке испод два одсто. Требало је сачекати објаву ЦИК-а ујутро и поштедјети грађане конфузије. Нема разлога да ЦИК до наредних избора своју базу за уношење резултата не учини јавно видљивом у реалном времену, тако да сви могу видјети тренутно стање на бази унесених података. Такву новину увела је скоро Црна Гора.

ГЛАС: Годинама уназад оно што карактерише изборе у БиХ јесте и релативно велики број неважећих листића.

БЕНЦУН: Број неважећих листића увијек је једна од главних тема свих избора до сада. Међутим, увијек треба посматрати одвојено број непопуњених и погрешно попуњених неважећих, јер су разлози настанка другачије природе, гдје се непопуњеним листићима обично шаљу и одређене политичке поруке. Нпр. број неважећих листића често буде већи код трке за члана Предсједништва у једнонационалним насељима које, због изборних правила каква јесу, нису у прилици гласати за кандидата из властитог народа. Али генерално удио неважећих листића се креће у оквиру од пет до осам  процената и на овим и на ранијим изборима. Темељније провјере које је на неким ранијим изборима спроводио ЦИК наредбама за поновно бројање, показале су да није било индиција за поништавање важећих гласова и претварањем истих у неважеће, а да би се фаворизовао неки кандидат. Рецимо, 2010. наређено је поновно бројање неважећих листића код трке за српског члана Предсједништва БиХ и нису установљене неправилности које су могле значајно утицати на резултат. Тада је број неважећих листића био скоро десет одсто, али се мора узети у обзир и то да доминантно бошњачке партије нису имале кандидата за ту трку, па је то била и својеврсна реакција њихових бирача у РС. Неодговорно је када неко зброји све неважеће листиће за седам утрка у БиХ и каже у јавности да је на изборима било неколико стотина хиљада неважећих листића, јер такво нешто даје лажну слику и иде у прилог онима који сумњу на резултат креирају на бази спекулација и непотпуних информација.

ГЛАС: Да ли је можда вријеме за дигитализацију изборног процеса?

БЕНЦУН: Неминовно је потребно увести нове технологије у изборни процес, али више као контролни фактор постојећим процесима, а не као замјенски. На примјер, скенирање гласачких листића приликом убацивања листића у гласачку кутију може бити контролни механизам за ручно бројање уколико има одступања. Међутим, са електронским гласањем треба бити опрезан, јер су и много развијеније земље одустале од таквих алата јер су будиле неповјерење бирача у резултате, нпр. неке њемачке покрајине. Сјетимо се само избора у САД и оптужби за хакерске нападе, итд. Мислим да би код нас у већ неповјерљивом амбијенту таква иновација унијела још више сумњи у резултате. Такође, требало би упоредити и цијену сваког механизма у односу на оно што се добија.

ГЛАС: Како су у ОЕБС-у оцијенили ове изборе у БиХ?

БЕНЦУН: За ове изборе позвали смо преко 300 посматрача ОЕБС-а. Генерална оцјена њиховог тима била је да су избори добро организовани са широком понудом политичких партија и кандидата, а кампања се одвијала у такмичарском духу са поштивањем основних слобода удруживања, окупљања и изражавања, али уз изостанак добрих дебата. Наводи се и да су неуспјеле реформе, изборне али и неке друге, допринијеле реторици подјела и негативном амбијенту у којем су се избори одвијали. Изборни дан је оцијењен као миран уз поштивање процедура гласања, уз опаску на често угрожавање тајности гласања због начина постављана кабина за гласање. 

Спољна политика попут огледала

ГЛАС: МИП БиХ требало би да спроводи политику која је усаглашена на нивоу Предсједништва БиХ. То нажалост у мандату Бисере Турковић није био случај.

БЕНЦУН: Спољна политика у принципу јесте огледало односа на унутрашњем плану. Док се не среде односи међу кључним партнерима у власти, БиХ ће за већину спољнополитичких питања имати три правца, а не један.

И на законском и стратешком плану БиХ нема одговарајуће акте скоријег датума који би боље уредили ову област, па се оставља много простора за личне маневре.

То се огледа и код сада актуелне глобалне кризе. Нпр, иако БиХ није заузела никакав став у погледу рата у Украјини и увођења санкција Руској Федерацији, зависно од тога ко је амбасадор, БиХ се придружује или не придружује ставовима ЕУ у том погледу. МИП БиХ са мрежом ДКП-а требало би да спроводи политике које су усаглашене на нивоу Предсједништва БиХ и на тој синхронизацији требаће радити наредни састав Савјета министара и Предсједништва БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.