Селак: Упркос страдању, нико нема воље за опстанак као Срби

Селак је истакао да су Пребиловци мјесто и туге и страдања, али и васкрсења у небо.

"Не знам народ којем су кости разасуте као што је наш српски, не знам ни толико села која су спаљена и расељена као што су српска, а не знам ни има ли неки народ оволико воље за опстанком и животом као што је има српски. Пребиловци су симбол српског опстанка, опоравка и православног живота", изјавио је Селак који је у Пребиловцима присуствовао обиљежавању Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом.

Он је напоменуо да су љубав и поштовање према другима и другачијима увијек били одлика српског народа, саопштено је из СПС-а.

"Након Првог свјетског рата Пребиловчани су молили српску војску да не похапсе комшије Хрвате који су починили злочине над Србима, надајући се да се ти злочини никада неће поновити. Од истих тих комшија дочекали су ново страдање 1941. године. Ријетки су преживјели. Ни српским костима нису дали мира па су их 1992. године дигли у ваздух. Данас смо овдје да се помолимо за мир и нормалан живот, за боље сутра свих нас", поручио је Селак.

Његово високопреосвештенство митрополит Јоаникије, уз саслужење више архијереја и присуство званичника Републике Српске и Србије служи Свету архијерејску литургију у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима данас, на дан Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над Србима.

У Пребиловце је стигао и потпредсједник Владе Србије и сенатор Републике Српске Александар Вулин којем су покушали да забране улаз у БиХ.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква /СПЦ/ је исте године канонизовала те жртве.

Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.

Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.

Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.

По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.

Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свог вјековног огњишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.