СДА пријети велики раскол
САРАЈЕВО - Уколико СДА не буде дио власти, не само на заједничком, већ и на федералном нивоу, треба очекивати да унутарстраначко јединство буде до темеља уздрмано па самим тим и отворено питање неких нових кадровских рјешења, али и опстанка ове бошњачке партије.
Каже ово за “Глас Српске” политички аналитичар и члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски, анализирајући узаврелу политичку сцену у ФБиХ, али и све већу могућност да ова странка након толико година остане без учешћа у извршној власти и на заједничком нивоу, што је већ готова ствар, а тако и на нивоу ФБиХ. Како каже, не треба заборавити да СДА и даље држи “бошњачки кључ” за именовање премијера и нове владе ФБиХ.
- Видећемо да ли ће они искористити законске механизме и полуге које су им на располагању те тако минирати постигнути коалициони споразум “осморке” и ХДЗ-а. Мислим да су и они свјесни да уколико на крају остану и без извршне власти на федералним нивоу да ће то бити једино велико искушење за њих. Не треба заборавити поменути да је добар део опозиционих странака, које, како ствари стоје, сада долазе на власт, управо продукт бивших и “одметнутих” СДА кадрова. Значи ни раније није било неког великог и безрезервног јединства унутар ове странке. Оно је много пута било окрњено и нарушено. То сигурно можемо очекивати и ако се оствари за њих најцрњи политички сценарио. У том случају нисам баш сигуран да они могу неокрњени преживати наредне четири године - убијеђен је Ситарски.
На питање како гледа на све учесталије и отвореније пријетеће поруке челника СДА да “неће дозволити прекрајање изборне воље грађана”, али и наводно издајничку политику “осморке”, односно “тројке” те да ће управо они бити “на челу колоне која ће државу одбранити”, Ситарски каже да се ради о политичком вокабулару и реторици који се некада на балканским просторима добро примао, али и причи која је вјероватно подстакнута све реалнијим сценаријом - да СДА заврши у опозицији на оба нивоа власти.
- То више не пролази у тој мери. Мислим да би им боље било, поготово уколико оду у опозицију, да преиспитају своју политику и програмска начела, изврше кадровске промене, али и промене досадашњи модус операнди на политичкој сцени у БиХ - каже Ситарски.
Политички аналитичар Пејо Гашпаревић сматра да иако постаје све очигледније да ова странка проживљава једну велику кризу, не треба никако заборавити да се ради о моћној политичкој организацији, са великим бирачким тијелом, која и даље ужива велику подршку Исламске заједнице, али и Турске.
- Зато и не вјерујем да се они тек тако могу распасти и постати безначајан политички фактор у БиХ. Треба очекивати одређене турбуленције и превирања, али не треба заборавити ни да велике странке имају ту способност регенерације. Вјерујем да ће се то и њима десити. Друго питање је како ће завршити све већи раскол унутар бошњачког политичког бића, између конзервативне СДА и СДП-а. Европа навија за лијево оријентисане бошњачке странке, а Турска за СДА - каже Гашпаревић.
Осврћући се на пријетње појединих челника СДА и позиве на бунт, Гашпаревић каже да сматра да СДА на овај начин, оснаженом и острашћеном реториком жели показати како нису у дефанзиви, већ напротив, да су и даље јаки.
“Народни бунт”
Потпредсједник СДА Един Рамић у недавном интервјуу за БХРТ истакао је да постоје бар три разлога због којих СДА не би требало да буде у опозицији. Прво због тога што СДА има изборни резултат, затим због тога што су јој грађани дали највећу подршку те зато што на нивоу ФБиХ без СДА не може бити формирана нова власт. Уколико до тога дође Рамић је упозорио да би то изазвало незадовољство код народа.
- У народу се већ осјети реакција и незадовољство због амбиција “осморке” да формира власт без СДА. Уколико дође до издаје интереса државе, логично је да ћемо ми предводити бунт народа. Стати на чело те колоне - поручио је Рамић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
