Саша Стевановић, за „Глас Српске“: ЦБ БиХ треба да мијења концепт улагања

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” економски аналитичар Саша Стевановић, анализирајући посљедње податке ове финансијске институције, из које је саопштено да је нето добит ове банке у првом полугодишту ове године износила 107,76 милиона марака, што је за око 105 милиона више него у истом периоду прошле године.

Како каже, ова огромна разлика у расту добити може се објаснити као разлика између каматне стопе коју ЦБ БиХ плаћа домаћим банкама за депозите које домаће банке држе на њеном рачуну у виду вишка изнад обавезних резерви и обавезних резерви и камате коју ова банка остварује пласирањем девизних резерви у иностранству.

- Нето добит није оно што је битно, чак је и према мом мишљењу мање релевантан концепт. Узмимо на примјер прошлу годину када је остварена добит од 26 милиона, а капитал умањен за 341 милион марака. Оквир управљања девизним резервама треба прилагођавати, јер ако имате изложеност ризику - каматне стопе са једне стране и инфлацију с друге, ви немате гдје много да инвестирате него у злато. Инвестиционе алтернативе су ограничене. Лекција из претходне године треба да буде повод разговора на који начин да поставимо наше управљање девизним резервама када имамо изузетно јак фискални капацитет који гарантује капитал - истакао је Стевановић.

ГЛАС: На шта тачно мислите?

СТЕВАНОВИЋ: Треба видјети да ли су могући аранжмани који неће задирати у каренси борд, али ће повећати монетарну флексибилност. На крају посљедња оцјена међународне рејтинг агенције је идентификовала монетарно питање као простор у којем се тражи начин за поправљање кредитног рејтинга и достизање инвестиционог ранга у наредне три године.

ГЛАС: Када сте поменули кредитни рејтинг, агенција “Стандард енд Пурс” га је повећала за БиХ са “Б” на “Б плус”. Шта то конкретно значи?

СТЕВАНОВИЋ: Раст рејтинга је позитивна вијест, поготово када 12 година имате исти кредитни рејтинг. Добро треба прочитати тај извјештај и видјети да економски фундаменти указују на то да смо један ниво од инвестиционог ранга, који значи раст вриједности домаћег капитала и предузећа за трећину те смањивање каматне стопе и ризика за трећину. Поред монетарних питања ту је и дио анализе у вези са институционалним уређењем и питањем одлучивања о домаћим политикама консензусом. Једноставним корацима за три године можемо доћи до инвестиционог ранга и очекивано је да више позитивних порука и нових идеја у наредних дванаест мјесеци може довести до још једног повећања кредитног рејтинга БиХ.

ГЛАС: Аналитичари ове агенције ревидирали су навише своје пројекције раста реалног БДП-а БиХ са један на два одсто. Да ли је тај раст довољан?

СТЕВАНОВИЋ: Позитивна је вијест када неко повећава пројекцију економског раста. Већина међународних институција их смањује. У претходне три године многи су гријешили коригујући пројекције на доље, односно да ће домаћи економски систем имати ниже стопе раста. Мислим да ће се опет изненадити они који коригују пројекције на доље. Ова агенција је заузела другачији приступ, њихови аналитичари све озбиљније се баве домаћом економијом. Република Српска је скренула пажњу на БиХ приступом емитовања дуга у иностранству. Ви сада имате клијенте којима ћете продати извјештај, јер вам он треба као подлога за одлучивање да ли ћете купити обвезнице Републике Српске. Постали смо видљивији и то је добро. Поруке из овог извјештаја могу бити користан путоказ у одговору на питање како убрзати конвергенцију доходака ка дохотку ЕУ, односно како да нам он који је ове године на 40 одсто европског мјерен паритетом куповне моћи буде на половини... Да ли је то довољно за БиХ, да расте стопом од два одсто? Није! Кад је раст у еврозони 0,9 одсто без монетарног и фискалног импулса усмјереног ка домаћем тржишту, није могуће више од три одсто. Пројекција Свјетске банке је око 2,5 одсто реалног економског раста. Ако нешто будемо мијењали можемо и више.

Добри кораци

ГЛАС: Домаће комерцијалне банке биљеже растуће приходе. Колико ово има везе са растом камата, због рестриктивних мјера ЕЦБ?

СТЕВАНОВИЋ: Раст прихода и добити домаћег банкарског сектора је позитивна вијест. Велики је неред у финансијском систему свијета. Пропаст Креди свиса, пропаст банке Силиконске долине, смањење кредитног рејтинга локалних банака у САД. Раст прихода и добити домаћих банака резултат је раста капитала домаћих банака, а када он расте, и банке су сигурније. Имамо ситуацију да је монетарно затезање довело до раста еурибора, што се рефлектовало на пораст каматних стопа. То не може вјечно да траје и економија ће пронаћи нову равнотежу. Добро је да до тада имамо раст профита, јер је то раст капитала и позив свима да буду инвеститори да се отварају нове банке. Конкуренција ће учинити своје да у конкурентској борби између банака каматна стопа буде постављена на неки нормалан ниво. Добри су кораци у правцу да буде формирана домаћа референтна каматна стопа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.