Саша Стевановић за "Глас": Српска има шансу на свјетским тржиштима
Рецесија, инфлација и поремећаји у глобалним ланцима снабдијевања шанса су да на страним тржиштима тестирамо знање, профитирамо и профилишемо Српску, али таква улагања морају бити заснована на анализама, а не да идемо грлом у јагоде, јер се ради о имовини грађана Републике чији интерес мора да буде на првом мјесту.
Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” директор Друштва за управљање Пензијским резервним фондом (ПРЕФ) Саша Стевановић, наводећи да су на тржишту константно присутне нове идеје и да организација на чијем је челу осјећа обавезу да то пренесе на цијело друштво.
- Једни смо од ријетких који у овом тренутку имају искуства са иностраним тржиштем. Та искуства морамо подијелити са академском заједницом, јавношћу... Морамо промовисати и подстицати позитивне приче, једнако као и оне лоше, јер само на тај начин можемо научити лекције и оставити нешто генерацијама које долазе - рекао је Стевановић.
ГЛАС: Борба са инфлацијом дуго траје, рецесија погађа најразвијеније земље ЕУ. Колико је тешко пословати у таквим околностима?
СТЕВАНОВИЋ: Криза је шанса. У доба короне смо рецимо инвестирали у иностранство и можда је тада требало да будемо храбрији јер је наша прва куповина на ино-тржишту била 40.000 КМ што је инвестиција вриједна 0,01 одсто у односу на вриједност имовине фонда. С друге стране, тешко је уложити домаћу имовину која је од свих грађана, јер у иностранству никада не знате шта вас чека, али на страном тржишту капитала које је далеко, далеко развијеније од нашег морамо бити присутнији, с тим да то за сада буду инвестиције од којих нас неће забољети глава.
ГЛАС: Крајем прошле године именовани сте на чело ПРЕФ-а. Какви су планови за даље пословање и који су најважнији циљеви у овој години?
СТЕВАНОВИЋ: Циљ је увећати имовину и исплатити дивиденду. Имамо идеја, али нисмо приватни фонд и морамо договарати са оснивачем, Владом РС и управом све што планирамо радити. Улагаћемо и даље доминантно у домаће хартије од вриједности јер ту нема ризика. Вјероватноћа да држава не измири своје обавезе у овом тренутку равна је нули. Тим на чијем сам челу, тражи и нове изазове. Морамо пратити глобалне трендове, јер се на свјетском тржишту дешавају интересантне ствари.
Ниједна одлука се неће донијети на пречац, већ кроз анализе, али морамо брже реаговати, не смијемо закаснити. Брже доношење одлука јесте један од циљева.
ГЛАС: Колика је била вриједност имовине ПРЕФ-а на крају прошле године и колико је увећана у односу на крај 2022. године?
СТЕВАНОВИЋ: Укупна имовина којом ПРЕФ управља износила је 297 милиона и за 3,4 милиона КМ је већа него годину раније. Највише смо инвестирали у домаће обвезнице и те одлуке нису донесене на емоцијама већ на анализама. ПРЕФ тренутно има више од 100 милиона КМ у државним хартијама од вриједности и анализе показују да би њихова вриједност у будућности могла расти, јер цијели свијет очекује пад камата и смиривање инфлације. Посљедица тога биће раст вриједности државних обвезница.
ГЛАС: Шта је допринијело добрим пословним резултатима?
СТЕВАНОВИЋ: Највећи раст у прошлој години биљежимо инвестицијама у електропривреду. “Електропривреда” је најавила исплату дивиденде у два привредна друштва из тог система што је резултирало растом вриједности тих компанија, а самим тим и вриједност наших акција у систему електропривреде је увећана, плус је имовина атрактивнија. Надамо се да ће тако бити и у будућности јер енергетика и електропривреда су наш, можда највећи ресурс. Двадесет први вијек јесте вијек енергије и нових идеја. Енергију имамо, то је добра стартна позиција.
ГЛАС: Колико сте новца од дивиденде лани исплатили оснивачу ПРЕФ-а, Фонду за пензијско и инвалидско осигурање РС?
СТЕВАНОВИЋ: Пет милиона КМ лани, а откако постојимо више од 70 милиона марака. Ако узмемо у обзир да је тренутна имовина близу 300 милиона КМ, можемо рећи да смо од 280 милиона КМ, са колико смо у почетку располагали, кроз досадашње пословање имовину увећали, а четвртину имовине вратили оснивачу.
Штедња за старост
ГЛАС: ПРЕФ је суоснивач Друштва за управљање Европским добровољним пензијским фондом. Како послује то друштво?
СТЕВАНОВИЋ: Сви расположиви подаци прије свега висина депозита, али и инвестиције у грађевинарству показују да постоји огроман потенцијал и да грађани имају новац, али из неког разлога не желе да га улажу како би имали већу пензију. Више од 90 одсто чланова ЕПФ-а је из јавног сектора, не знамо због чега радници из приватног сектора не улажу више. Да ли је разлог неповјерење, незнање, лоша реклама или нешто друго. Овај вид дугорочне штедње морамо учинити атрактивнијим како у инвестиционом дијелу, тако и већом доступношћу приватним послодавцима. Тражићемо модел који би укључио што више људи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
