Саша Грабовац за "Глас Српске": Док има потражње, и цијене ће бити високе

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске SWOT Саша Грабовац каже да је постало готово немогуће давати било какве прогнозе, поготово у вези са кретањем цијена, јер је домаће тржиште постало изузетно волативно, реагујући и на најмање спољне и унутрашње потресе, па чак и назнаке.

- Све ће зависити од трендова и развоја ситуације унутар земаља Европске уније. Мислим да ће инфлација код нас и даље бити нешто већа од европског просјека, јер се до сада показало да је тржиште у Босни и Херцеговини доста сензибилније од оног унутар еврозоне, с којим смо економски повезани те стога морамо дијелити и њихову судбину. Када је у питању БиХ, на кретање ове увезене инфлације доста тога утиче, од психологије самих потрошача, до једне врсте картелског пословања, јер поједини трговци у договору држе високе цијене. Они чак у своје цијене уграђују и једну врсту обезбјеђења којим се покушавају осигурати уколико дође до неких нових и негативних поремећаја на тржишту. Због свега тога је и тешко правити били какве озбиљне пројекције. Сваки сценариј је могућ због актуелних дешавања и великих превирања у свијету - каже у интервјуу за “Глас Српске” Грабовац анализирајући актуелну економску и финансијску ситуацију у Босни и Херцеговини и њеном окружењу, али и евентуалне негативне посљедице којима би домаћи сектор привреде могао бити изложен због рецесије у еврозони и озбиљног пада производње у једној од најмоћнијих европских земаља, Њемачкој. 

ГЛАС: Оно у чему обични људи врло често гријеше јесте када мисле да то што је инфлација у неком тренутку нижа или успорена не значи и да ће цијене кренути да падају брзо, већ да ће раст цијена бити знатно спорији. Да ли и када можемо очекивати да коначно дође до пада цијена или је ова садашњост и наша будућност?

ГРАБОВАЦ: Док год постоји потражња, односно док је куповна моћ грађана на одређеном нивоу, цијене ће и даље бити високе. Неће бити неког значајног пада. И то је нека не само наша већ и глобална реалност. Економска законитост која важи за готово сва тржишта. Погледајмо само шта се дешава на овом глобалном нафтном тржишту. Тако је и код нас. Трговци ће држати високе цијене, јер немају разлога да их спуштају. Потражња, односно продаја, и даље су на високом нивоу. Када се то промијени, и они ће бити приморани да коригују своје цијене наниже. То је једноставно тако. Ако погледамо еврозону, тамо су неке цијене пале, што је резултат управо пада куповне моћи тамошњег становништва.

ГЛАС: Да ли можемо рећи да су плате и пензије на “јеловнику” инфлације, односно да је њихов раст појела инфлација?

ГРАБОВАЦ: Ми, истина, у посљедње вријеме имамо реални раст плата, и то је статички видљиво. И ако само тако гледамо, из тог угла, раст плата прати и “покрива” инфлацију, односно раст цијена. Али ако мало дубље зађемо у ову проблематику и анализирамо структуру примања, односно ко колику плату прима по секторима, онда можемо видјети да су оне у реалном и даље мале, далеко испод просјека. Оне не прате инфлацију. Велики дио грађана данас не може себи да приушти већину ствари. Новац углавном одлази на рачуне за енергију и храну. Оно основно. Стога мислим да би надлежни требало више пажње да посвете како да помогну пензионерима и најугроженијим категоријама. У фокусу би требало, наравно, да се нађу и они привредни субјекти који због објективних проблема и околности имају отежано пословање.

ГЛАС: У цијелој еврозони забиљежен је пад индустријске производње. И њемачка пословна перспектива се погоршала. Да ли се и у коликој мјери све ово може одразити на нас, поготово јер је Њемачка најбитнији трговачки партнер БиХ?

ГРАБОВАЦ: Надам се да неће, али се, исто тако, може очекивати да до тога и дође. Да бисмо правили неке озбиљније пројекције и анализе, требало би прво да видимо у којим то секторима у Њемачкој је дошло до пада производње и колико су они везани на било који начин са нашом домаћом привредом. Тада бисмо имали јасну слику о свему, колико све то и у коликој мјери може бити негативно по нас.

ГЛАС: Да ли то онда може довести до смањења пореских прихода и неког новог одлива радне снаге?

ГРАБОВАЦ: То ће зависити од тога у коликој мјери ће се та рецесија у Њемачкој прелити и код нас. Не треба бити песимиста, али ни оптимиста. Биће одређених поремећаја, али у коликој мјери, стварно је тешко рећи.

ГЛАС: Из Европе и САД поручују да још није дошло вријеме за опуштање и да борба против инфлације треба да буде приоритет влада. Како коментаришете препоруке ММФ-а да каматне стопе у БиХ треба да расту и прате раст каматних стопа у еврозони?

ГРАБОВАЦ: Досадашњи резултати пословања наших домаћих банака и у овако компликованим и стресним финансијским временима указују да оне и даље добро послују, да су изузетно ликвидне и да немају већих проблема. Зато не видим због чега би оне онда поново кориговале и драстично подизале своје каматне стопе, што би онда сигурно негативно утицало на грађане који имају кредите с промјенљивом каматном стопом, али и оне привредне субјекте који планирају неко ново задужење ради унапређења своје производње. Мислим да наше банке, али и надлежне агенције доста добро раде, објективно процјењујући трендове и евентуалне ризике, доносећи одлуке које не угрожавају пословање банака, а у исто вријеме имају и један социјални аспект - да се сачува животни стандард грађана БиХ, али и опстанак привредних субјеката.

Продаја злата

ГЛАС: Колико је била исправна одлука ЦББиХ да прода све злато из девизних резерви, односно колико је данас ризично девизне резерве држати у обвезницама?

ГРАБОВАЦ: У данашњим турбулентним и неизвјесним временима јако је тешко процијенити како је најбоље чувати девизне резерве, новац уопште, јер је финансијско тржиште постало толико непредвидљиво. Једно вријеме су државне обвезнице биле најбоље и најпоузданије уточиште. То данас нису због инфлације и раста цијена. Да ли је требало продати злато - не бих коментарисао. Желим вјеровати да су надлежни из ЦББиХ добро анализирали и процијенили ситуацију. Колико су они били добри домаћини, видјећемо када буду доступни извјештаји о њиховом пословању. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.