Санкције политички бич за освету непослушнима

Сматрају ово саговорници “Гласа Српске”, анализирајући санкције које је Канцеларија за контролу имовине странаца (ОФАЦ) Министарства финансија САД, почетком ове седмице увела за још четири висока званичника Српске, који упркос томе истичу да их то неће поколебати у њиховом дјеловању које не излази изван оквира Устава и Дејтонског споразума.

Након што се на овој америчкој црној листи током прошле године нашао предсједник Српске Милорад Додик, потом и министар здравља и социјалне заштите РС Ален Шеранић, САД су одлучиле да на њу уврсте и српског члана Предсједништва БиХ Жељку Цвијановић, премијера Радована Вишковића, предсједника Народне скупштине Ненада Стевандића и министра правде Милоша Букејловића. Тако се цијело највише руководство Српске нашло под америчким санкцијама.

Како је образложено из ОФАЦ-а, санкционисана четворка је директно одговорна за “подстицање доношења закона у Народној скупштини Републике Српске којим су одлуке Уставног суда БиХ проглашене непримјењивим у Српској, што представља отворени чин рушења Дејтонског мировног споразума”.

ОФАЦ је до сада, откад је на снази такозвани закон Магнитски, увео санкције за укупно 169 појединаца и компанија са балканских простора, а на овој црној листи тренутно се налази укупно 16 имена из БиХ, обухваћених извршном уредбом 14033 о блокади имовине у овој држави.

На њој су и Маринко Чавара, Диана Кајмаковић, Осман Мехмедагић, Фадил Новалић, Асим Сарајлић, Драган Станковић, Гордана Тадић, покојни Слободан Станковић, предузеће “Интеграл инжењеринг” из Лакташа, али и Алтернативна телевизија.

Поменути закон усвојен је 2012. године, а у његовом образложењу наведено је да представља “одговор на кршење људских права и корупцију”. Он допушта САД да уведу санкције политичарима, државним службеницима и другим лицима за које америчка администрација процијени да су “нешто урадили”.

Бивши дипломата Владислав Јовановић каже да су сви ови документи усвојени само с једним циљем, који нема никакве везе с наведеним - да би се направио алиби за политичко насилничко дјеловање и кажњавање свих оних који нису на фону тренутне америчке спољне политике.

- То је у ствари њихов политички бич којим се свете непослушнима. Настоје их на овај начин политички изоловати, етикетирати. Ослањају се на своје мишиће и понашају као каубоји. Али то није најбољи перформанс једне земље која покушава да се у свету представи за демократску. Велике силе не би требало да на овај начин показују своју моћ, економским, политичким, па и физичким тлачењем других - каже за “Глас Српске” Јовановић.

Сматра да се ради о облицима политичког дјеловања који нису у складу са међународним правом. Наводи и да су нове санкције за четири висока званичника Српске, због наводног поткопавања Дејтонског мировног споразума лицемјерне, јер управо су амерички званичници, али и разни високи представници највише урадили на његовој демонтажи.

- Сад се кажњавају људи које се залажу за његову доследну примену, онако како је он написан и усвојен, а не како га неки покушавају тумачити. Од белог покушавају направити црно. То је класични облик насиља над чињеницама, који не може бити прихватљивим онима који и даље имају осећај одговорности заједничког живота с другим људима, народима. Блаћење некога и изопштавање не може ником добро донети. Не може ни решити проблеме, већ само додатно закомпликовати. Они на овај начин у ствари шаљу поруку да није дозвољен никакав отпор решењима која они намећу - каже Јовановић.

Наводи да се ове санкције сигурно могу довести и у везу са одлуком америчког предсједника Џоа Бајдена, донесеном почетком јуна ове године, да продужи важење наредбе о ванредном стању на западном Балкану, јер су на овим просторима наводно “угрожени национални интереси Америке, од стране појединих политичких субјеката”.

- На тај начин јавно показују да неће одустати од идеје да под своју контролу ставе просторе западног Балкана. Они су им сада посебно интересантни због заоштрених односа са Русијом и уопштено са истоком, јер се цртају неке нове мапе утицаја. Балкански простори су у Вашингтону и Пентагону означени као зона америчког утицаја. Продужењем ове наредбе покушава се нарушити нормалност у БиХ, која никако не одговара САД и њиховим хегемонистичким геополитичким циљевима. То, у осталом, можемо видети и на примеру КиМ. Међународно право се гази - поручио је Јовановић.

Слично мишљење дијели и професор Правног факултета у Бањалуци, стручњак за међународно право Витомир Поповић, истичући да су санкције нажалост постале стандард понашања у међународним односима.

- Америка више није у позицији да диктира услове. Због тога и користе санкције као ново оружје, да би ове просторе одржали под својом контролом. Прво су нас бомбардовали осиромашеним уранијумом, а сада санкцијама. Крајњи циљ је улазак БиХ у НАТО. Шта ће бити са људима с ових простора, њих не интересује. Али, мислим да је све ово пуцањ у празно те да ће Српска наћи излаз из ове ситуације, јер нису САД једина земља у свијету. Мислим да и ово најбоље илуструје да ми нисмо природни амерички савезници. Они нас сигурно тако не доживљавају, напротив - каже Поповић.

Када су у питању санкције, као врста репресалије, којом се кажњавају одређене државе, компаније или појединци, Поповић каже да оне постоје у међународном праву, али исто тако је јасно дефинисано да оне морају бити у складу са многобројним повељама Уједињених нација. До сада је, како је истакао, у много наврата показано да су оне биле у супротности са међународним правом.

- Западне земље, предвођене САД, годинама отворено и на најгрубљи могући начин газе по међународном праву. Они овај механизам злоупотребљавају и користе као буздован, за обрачун с онима који им се из неког разлога нађу на путу. Оног дана када је НАТО, односно Америка бомбардовала Југославију, кренуо је отворени суноврат међународног права. Ситуација се, међутим мијења. Њихово вријеме полако пролази, прохујало с вихором - наводи Поповић, који је и сам једно вријеме, од 1993. до 1994. године, био на једној од америчких црних листа, с које је накнадно скинут.

Резолуција

Савјет УН за људска права подржао је у априлу ове године великом већином осуду досадашњих западних санкција. За овај документ су гласале 33 земље, док су против  биле САД, Велика Британија, земље чланице ЕУ, Грузија и Украјина. Већина земаља чланица овог савјета снажно је овом приликом осудила наставак једностране примјене рестриктивних мјера као оруђа притиска, укључујући политичке и економске санкције против било које земље, посебно против најмање развијених земаља и држава у развоју, с циљем спречавања ових држава да слободном вољом одлучују о својим политичким, економским и друштвеним системима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.