Сања Лакић, народни посланик у Скупштини Србије:Научили смо да више не ћутимо

Рекла је то у интервјуу за “Глас Српске” народни посланик у Скупштини Републике Србије, Сања Лакић осврнувши се на недавно потврђену оптужницу за злочин на Петровачкој цести.

- Све лекције из прошлости смо савладали. Једна је да више не ћутимо, већ да негујемо културу сећања. Желимо да памтимо, како више никад ниједно дете не би доживело судбину деце која су невино настрадала на тој крвавој цести. Правда је преспора, али и достижна. И верујем да ће та правда посебно значити онима који су због прелета хрватских војника преко колоне цивила, одузели животе Бранку, Мирку, Крстану, Даринки, Жарку, Невенки, Дарку - истакла је Лакићева.

ГЛАС: Били сте дијете у избјегличкој колони, одрасли сте у Србији, а данас сте једна од најмлађих посланика у скупштинским клупама Србије. Какав је био тај пут и на шта сте највише поносни?

ЛАКИЋ: То је једно посебно искуство у мом животу. Рат не може да донесе лепе ствари, али уколико се потрудим да гледам кроз позитивну призму све ове године, имала сам прилику да живим у различитим местима, да похађам различите школе и сва та искуства су ми помогла да данас служим свом народу као посланик. Одрасла сам у Београду, Србија ми је пружила све што је потребно, али нисам никад заборавила одакле сам и дубоко верујем у истинитост речи да смо дужни своме завичају.

ГЛАС: Врата Скупштине отворена су Вам захваљујући огромном ангажману на повезивању српске дјеце и младих из Хрватске са вршњацима у Србији. Колико успијевате да учврстите ту везу?

ЛАКИЋ: Током посланичког мандата највише активности сам имала баш у Хрватској, посебно након земљотреса на Кордуну и Банији. Учврстили смо њихову везу кроз различите кампове у Србији, повезивали смо организације и српске институције из Хрватске са матицом, помогли смо рад српских школа више него икад. Србија је омогућила бесплатно школовање за српску омладину из региона на српским универзитетима. Настављамо и даље да радимо, те ћемо за само неколико дана бити са српском децом из Хрватске у манастиру Крка. Ту ће се организовати камп за њих, а уз подршку институција из Републике Србије.

ГЛАС: И прошле године сте са колегом Душком Ћутилом организовали камп за српску дјецу из Хрватске и ФБиХ. Хоће ли та традиција бити настављена и ове године?

ЛАКИЋ: Хоће. Већ следећег месеца нам долазе у госте српска деца из Мађарске и радујемо се што ћемо са њима провести неколико дана.

ГЛАС: Како гледате на статус Срба у Хрватској и огромну борбу за српски језик и ћирилицу?

ЛАКИЋ: Статус Срба у Хрватској и борба за очување језика и ћирилице јесте другачија у зависности у ком крају наш народ живи. Сматрам да је можда тај положај најбољи на простору Славоније јер ту имамо најбројнију и најактивнију српску заједницу, док је најтежа ситуација на Кордуну и Банији, због земљотреса који су разорили градове, села, наше светиње. Детињство те деце није лако, јер су бројна места у рушевинама и готово да ништа није обновљено још од првог земљотреса. Радује ме изградња пет потпуно нових и опремљених кућа у Мајским пољанама, које финансирају успешни предузетници из града Београда.

ГЛАС: Колико Србија може да помогне свом народу у региону и дијаспори?

ЛАКИЋ: Помаже их више него икад и труди се да дође до свих којима је помоћ потребна. Имамо сјајне програме Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, која помаже низ пројеката од изузетног значаја за српску децу у региону и дијаспори. За само две године отворене су 23 школе у дијаспори. Дакле, више од 1.000 малишана из Русије, Малте, Холандије, Шпаније и других земаља имају прилику да уче свој језик и повежу се са матицом. Што се тиче региона, Покрајинска влада Војводине и Фонд за избегла, расељена лица и Србе у региону су помогли низ српских породица са грађевинским материјалом, монтажним кућама и донацијама које су за очување српских светиња и изван Србије. Влада Србије помаже образовање младих Срба из региона. И то је само део оног што је урађено. Присутни смо више него икад у животу српске заједнице у региону и дијаспори јер је наша земља постала економски јака те је и добар комшија, што показује иницијатива “Отворени Балкан”, али и довољно јака матица да брине о свом народу где год да живи.

Школе српског језика

ГЛАС: Недавно је у Ђеврскама отворена прва школа српског језика. Колико је то значајно за породице које су се тамо вратиле?

ЛАКИЋ: У Хрватској у различитим крајевима српска деца имају различите могућности за учење српског језика. У Далмацији су од изузетног значаја школе српског језика које се отварају од стране цивилног сектора или Српске православне цркве. Прва школа била је у селу Риђане на Далматинском Косову, потом је отворена у селу Ђеврске, општина Кистање и при парохијском дому у Бенковцу, која окупља српску децу која живе у Равним Котарима. У отварање ових школа многи људи су уложили огромну енергију, а посебно ме радује што их је и Србија помогла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.