Самит Процеса „Брдо-Бриони“: БиХ до краја године дати статус кандидата

Са 11. састанка лидера, који је данас одржан на Брду код Крања у Словенији, а на којем су учествовали и чланови Предсједништва БиХ Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, поручено је да се до краја године укине визни режим за западни Балкан.

Лидери су позвали ЕУ да помогне земљама региона у превазилажењу енергетске и економске кризе, саопштено је из Предсједништва БиХ.

Домаћин овогодишњег сусрета је предсједник Словеније Борут Пахор, а кодомаћин предсједник Хрватске Зоран Милановић.

Међу учесницима скупа били су, између осталих, и предсједници Србије Александар Вучић, Црне Горе Мило Ђукановић, Сјеверне Македоније Стево Пендаровски и Албаније Бајрам Бегај.

Учесници су захвалили Пахору на организацији Брдо-Бриони процеса и истрајности у одржавању ове платформе дијалога, као и Милановићу, кодомаћину овог процеса.

Захвалили су Пахору за лични ангажман да земље региона по убрзаној процедури постану земље чланице ЕУ, наводи се у саопштењу.

Учесници су потврдили снажну посвећеност дијалогу као једином предуслову за рјешавање отворених питања и јачање добросусједских односа.

На састанку лидера разговарано је о тренутној укупној ситуацији у региону и Европи, са акцентом на европске интеграције.

Позвано је на убрзање процеса проширења ЕУ за регион, као геополитичком предуслову за стабилну и перспективну Европу, наводи се у саопштењу.

Ово је 11 састанак лидера региона од покретања иницијативе Процеса Брдо-Бриони 2010. године, а овогодишњи самит одржан је без страних званичника и представника међународне заједнице.

Било је размимоилажења, али не и тензија

Предсједник Словеније Борут Пахор изразио је  задовољство што су на данашњем састанку лидера западног Балкана Процеса „Брдо-Бриони“ усвојени закључци.

Пахор је, на конференцији за штампу, рекао да је вођена пристојна дискусија и да подјеле нису биле толико драматичне да спријече усвајање заједничког документа.

-Нисмо били у стању да усвојимо декларацију и престали смо припрему, уочи самита, јер је било питања која су нас дијелила. Током конференције било је заједничких ставова па смо усвојили закључке - објаснио је он.

Пренео је да је реафирмисан значај проширења ЕУ као хитан допринос очувању мира и стабилности у региону.

У закључцима је наглашено да је проширење ЕУ геополитичко питање.

-Позвали смо на убрзање процеса. Позивамо да се додијели статус кандидата БиХ до краја ове године, као и да се укине визни режим. Такође позивамо ЕУ да подржи Западни Балкан у суочавању са енергетском и кризом у вези намирница - нагласио је он.

Пахор је истакао да су учесници реафимисали и приврженост дијалогу као једином начину за превазилажење проблема.

-Присуствивао сам на свих 11 самита, имали смо успоне и падове. Прошле године конференција је била веома замарајућа и близу да буде неуспјешна, али успели смо да је завршимо успјешно - рекао је Пахор додајући да је и кроз припреме за овогодишњу конференцију уочено да ће можда бити тешко да се организује, али да то не би био добар сигнал.

Он је изразио захвалност што су сви дошли овдје на отворен разговор и показали поштовање.

-Било је разлика у ставовима, али ставили смо их по страни - рекао је Пахор.

На питање да ли је од Србије тражено да призна Косово, Пахор је казао да је разговарано о дијалогу, али да то од Србије није тражено.

-Позивам све земље да наставе дијалог и ријеше проблем у циљу мира и стабилности, то је мој лични став - рекао је Пахор.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да су на састанку усвојени закључци који говоре о томе да Брисел треба да посматра Балкан као јединствену геостратешку зону и да земље региона у једном пакету треба да постану пуноправне чланице.

Додик је након састанка рекао да друга два члана Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић нису прихватили формулацију у којој се говори о важности легитимног представљања конститутивних народа на свим нивоима власти у БиХ, односно да нису пристали на формулацију у којој се говори о БиХ с два ентитета и три конститутивна народа.

Истакао је да би Брисел у наредних пет година требало да издвоји више средстава за подршку земљама Балкана.

-У супротном, треба размислити којим путем ићи, јер смо видјели да су друге земље добиле кандидатски статус, а нису испуниле већину услова за такав чин - рекао је Додик за РТРС.

Он је нагласио да је овакав формат разговора добар, те да се нада да ће бити настављен јер пружа прилику за разговор и виђење ситуације других политичких представника и представника земаља Балкана.

Додик је навео да је на састанку говорио и о руско-украјинском сукобу, те да је био у мањини када је рекао да је ријеч о специјалној операцији и да мале земље не треба да се мијешају у сукобе великих.

Предсједник Хрватске Зоран Милановић, који је копредседавао састанком, рекао је да се о томе није разговарало, јер би то био пут без краја.

-Тренутно није реалистично да Србија призна Косово, став је предсједника Србије и грађана. Ми се залажемо да сви треба да признају који то нису учинили до сада. Нема алтернативе него да сједнемо заједно. Нема алтернативе проналажењу рјешења него кроз дијалог - оцијенио је он.

Предјседник Србије Александар Вучић прениоо је да на састанку лидера региона на Самиту на Брду код Крања није било тензија, већ разлике по многим питањима.

-Разлике нису тензије. Разлика је било по многим питањима, другачији је наш приступ односима са Приштином, него других. Готово сви овде, не рачунајући БиХ, због српског става у БиХ, су признали независно Косово. Ми нисмо и нећемо -  рекао је Вучић.

То је, каже, једна од разлика, која се јасно видјела из дискусије њега и Вјосе Османи.

Разлике су, каже, и по питању БиХ, и става предсједника Хрватске Зорана Милановића око конститутивности, који је, каже, и Србија подржала јер је у складу са Дејтонским споразумом.

-Било је цивилизовано, нормално, никаквих тензија није било, нити непристојних речи, ако сте то очекивали - рекао је Вучић одговарајући на питања новинара .

Поновио је да је усвојен заједнички закључак чија је главна порука да се реафирмише подршка убрзању европског пута Западног Балкана те да је усвојен документ од шест тачака.

-Основна тачка је реафимирмација убрзаног европског пута целог региона. Такође је једна тачка подршка визној либерализацији за све у региону, те и подршка давању кандидатског статуса БиХ - објаснио је Вучић.

Указао је да је важна тачка и да се упути молба за неку врсту подршке ЕУ због тешке енергетске ситуације у којој се нашао и Западни Балкан.

-Ако добијемо добро, ако не ником ништа -, рекао је он.

Вучић је пренио да су учесници показали много разлика, дијаметралних ставова, али је разговор текао цивилизовано и рационално.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.