САД терете бившег стражара логора Челебићи да је лагао због држављанства
Кемал Мрнџић, бивши стражар у злогласном логору Челебићи познатом по мучењу и убијању заробљеника српске националности, оптужен је да је лагао да би добио статус избјеглице и америчко држављанство, рекли су из америчког државног тужилаштва савезне државе Бостон.
Мрнџић (51), који тренутно живи на подручју Бостона, оптужен је да је за: стицање америчког пасоша преваром; посједовање и кориштење преваром стеченог увјерења о натурализацији и лажно стечено право на социјално осигурања; давање лажне изјаве савезним службеницима за провођење закона; укључење у шему да прикрије своју умијешаност у прогон током рата у БиХ, наводи се у саопштењу америчког државног тужиоца у Бостону.
"Емигрирање у Сједињене Државе је привилегија и ако прикријете криминално понашање како бисте преваром ушли у ову земљу, на крају ћете бити откривени", рекао је вршилац дужности америчког тужиоца за Масачусетс Џошуа Леви, преноси АП.
Мрнџић је био надзорник страже у логору Челебићи током рата, наводи америчко министарство правде.
Међународни кривични суд Уједињених нација за бившу Југославију утврдио је да су стражари у логору убијали, сексуално злостављали и мучили српске затворенике, а тројица бивших стражара су оптужена и осуђена за улогу у том прогону, рекли су тужиоци.
Бројни преживјели су од тада идентификовали Мрнџића да је умијешан у премлаћивање и друга злостављања у логору, рекли су тужиоци.
"Услови у затвору у Челебићима били су изузетно тешки. Стотине затвореника мјесецима су били присиљени сједити у редовима, раме уз раме на бетонском поду великог металног хангара. Спавали су на истом мјесту, без ћебади и постељине", наводи се у изјави истражиоца агенције Државне безбједности.
Мрнџић је саслушан пред Трибуналом након рата, али је побјегао у Хрватску и пријавио се као избјеглица у САД, лажно тврдећи у свом интервјуу и пријави да су га српске снаге заробиле и злостављале и да се не може вратити кући из страха од будућег прогона, рекли су тужиоци.
Примљен је у САД као избјеглица 1999. године, а америчко држављанство је добио 2009. године, саопштиле су власти.
У изјави за Радио Слободна Европа, 64-годишња Милојка Антић, некадашња заточеница логора у Челебићима је рекла да "са таблетама лијеже и устаје". Била је силована, мучена и злостављана.
До 1992. године Милојка је живјела у селу Идбар, насељеним већински бошњачким становништвом. Са још 240 мјештана српске националности из неколико села у околини Коњица, шездесетак километара од Сарајева, била је жртва припадника територијалне одбране и министарства унутрашњих послова.
Међу њима је био и Кемал Мрнџић, бивши надзорник логора који је 17. маја, ухапшен у Бостону, у Сједињеним Америчким Државама. У логор је одведена 15. јуна 1992. године. Како каже за Радио Слободна Европа (РСЕ), оптужена је да "крије радио станицу".
Логор је био смјештен у хангарима бивше Југословенске народне армије (ЈНА).
У хангару шест, према пресудама Хашког трибунала, мјештани су злостављани, а 48 их је убијено у периоду од 25. до 27 маја. 1992. године. Тек ријетки 31 годину касније желе говорити о томе.
О силовању и другим облицима физичког злостављања Милојка Антић је 2007. године свједочила и пред Трибуналом у Хагу.
Три деценије касније и даље трпи посљедице и плачним гласом каже:
"Лијечим се од рака дојке, отишла сам психички доста, то ми је најгоре. Тешко се носим, мислила сам да ће то временом помало излазити из човјекове главе, из мисли, али све, како се стари, све што више која година пролази, све је теже", прича она.
Мрнџићевог презимена се не сјећа, јер су заточенице, како каже, могле да чују само стражаре који су их чували.
"Ми смо биле на самом улазу. Ту је била касарна, војска. И ми смо били у портирници на самој капији, а тамо су хангари били по кругу и мушкарци, у тим хангарима гдје се прије држала муниција. Тако да би ми видјели само ко улази на капију и излази и онда ко нама дође", истиче Милојка.
Премлаћивање, одузимање докумената, новца и злата
Борислав Глигоревић родом је из села Брадина код Коњица. У логор Челебићи је одведен 25. маја 1992. године. Са њим су били супруга, син и кћерка.
"Скупили су нас, дошли су са камионом Застава, и потрпали нас. Одведени смо - син, кћерка, жена и ја. Син је имао тада 20 година. Сви смо неким чудом преживјели", каже он и додаје:
"Чим су нас заробили почело је премлаћивање. Узели су нам сва документа, паре, злато, све што смо имали. У Брадини су нас натјерали да се скинемо до паса и почели ударати. Онда колима до Челебића, пун камион нас је било. Одатле су нас одвели у шестицу, то је један хангар лимени 30 пута 50 метара. Ја сам ту провео три мјесеца", каже Глигоревић.
Из логора Челебићи Борислав је премјештан у логор Мусала у Коњицу, гдје је настављено, каже, премлаћивање.
"Увече би се искупили и одводили појединачно људе. Кога су год извели, није се могао сам вратити, него су га уносили. Ту је више од двадесет убијено. Тукли су нас, нема чим нису. Палицама. Онда је 12. августа дошао Црвени крст да нас обиђе. Ми смо показивали модрице по тијелима. Они су то ослушкивали и кад је Црвени крст отишао, онда је опет било премлаћивање до изнемоглости", присјећа се Борислав.
О свему што је преживио је давао изјаве, како каже, полицији и СИПИ (Агенцији за истраге и заштиту БиХ).
У Суду БиХ за злочине почињене над српским цивилним становништвом на подручју Коњица, у периоду од маја 1992. до маја 1993. године, а који обухватају и Брадину, суди се Есаду Рамићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомирку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу, Сенадину Ћиби и Жељку Шимуновићу, преноси Н1.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
