Ристић: Треба интернационализовати тему геноцидa над Србима
БЕОГРАД- Ријетки су народи којима је историја у 20. вијеку дала такву судбину, да преживе геноцид, а то су Срби, Јевреји, Роми и Јермени, и зато ти народи имају потребу, али и обавезу да свједоче своје историјско искуство, и да га пренесу на универзалну раван, како се то никоме никада више не би десило, каже историчар, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.
"То морамо и ми интензивно да радимо, да интернационализујемо тему генодица над Србима у Другом светском рату, на читавој територији НДХ", рекао је Ристић за Танјуг.
Констатује да је послије деценија небриге, сада коначно у нашем друштву присутна култура сјећања, али додаје да сјећање не може да буде само себи сврха, већ да бисмо се нечега сјећали морамо да знамо, да објективизујемо и обогатимо своја знања и успоставимо механизме који се у науци зову политика памћења и култура сјећања.
Коментаришући изјаве хрватских званичника, са обиљежавања годишњице "Олује" у Книну, Ристић је навео да, као човјек, може да каже да је то срамотно, а као стручњак - да је апсолутно недопустиво и супротно елементарним историјским чињеницама.
"Ту се ради о етничком чишћењу, са елементима геноцидне намере, о протеривању близу 250.000 људи само због тога што су припадници једног народа, једне верске деноминације, и о убисту око 2.000 цивила", рекао је Ристић.
Како каже, имајући у виду потребу да се један трагичан историјски догађај, каква је "Олуја", а претходно и "Бљесак" представи у контексту неке побједе, и домовинске захвалности, што је назив тог датума у Хрватској, поставља се питање - побједе над киме, и захвалности због чега.
"Победе над сопственим грађанима, победе оружаних, војних и полицијских снага над цивилима у збегу, и захвалности што је протерано сопствено становништво, које је било нежељено, у истој мери као између 1941-1945.године, на тој истој територији", констатовао је Ристић.
Исувише је, истиче, историјских подударности, истих порука, истих механизама који су коришћени од 1941-1945, а онда опет од 1991-1995. године на подручју данашње Хрватске.
У наставку "Олује" услиједио је злочин на Петровачкој цести, а Ристић указује да су војска и полиција једне државе, бесомучно гониле цивиле, који су бежали ка Србији и РС, махом на тракторима, у аутомобилима, у покушају да спасу животе...
"Они су им бомбардовали, користећи ратно ваздухопловство, које је дејстовало на територији друге државе, БиХ. И то онда није злочин, већ је то одбрана сопствене територије, на туђој територији, гоњењем својих грађана, чак и кад пређу на територију друге државе... То је редак пример у 20. веку у Европи, ефикасног и потпуног етничког чисћења једног народа, и ''Бљесак'' и ''Олуја''", рекао је Ристић.
Србија је подигла оптужнице против четворице хрватских пилота осумњичених за ратни злочин на Петровачкој цести, гдје је у два дана, погинуло 13 особа, од којих шесторо дјеце, али је из Загреба уследио одговор да им те оптужнице "нису прихватљиве", као и да ће хрватска влада "штитити своје бранитеље", а за Ристића је управо та реакција из Хрватске забрињавајућа.
Како каже, једно демократско друштво не може и не сме да штити злочинце, посебно не ратне злочинце.
"Верујем да ће наш правосудни систем истрајати у процесуирању оних који су осумњичени за ратне злочине, и да неће бити никакве дилеме у томе да се ради о ратном злочину. Сви подаци, историјски извори, сведочанства, преживели, сведоче јединствено да се радило о нападу хрватског ратног ваздухопловства на гурпу избеглица, која се тада већ налазила на тероиторији БИХ", рекао је Ристић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.