Резерве злата чувају на папиру!

Према подацима Централне банке (ЦБ) девизне резерве БиХ крајем августа ове године износиле су 16,68 милијарди марака и на годишњем нивоу су повећане за 808,9 милиона. 

Када је у питању монетарно злато, како је за “Глас Српске” саопштено из ове финансијске институције, оно је у девизном портфолију заступљено са око један одсто, односно 166 милиона марака, при чему није појашњено колико то и количински износи.

Из ЦБ БиХ нису хтјели коментарисати ни своје намјере о инвестирању девизних резерви у било које “инструменте”, те тако ни у злато, али ни чињеницу да се све више централних банака у свијету окреће ка овом племенитом металу, који се сматра једном од најсигурнијих инвестиција у временима економских и политичких превирања. Злато се, наиме, сматра уточиштем са најмањим ризиком.

Ако се погледа колико је злато коштало у августу ове године, те један одсто златног портфолија подијели са овом цијеном, испада да БиХ има око 1,9 тона злата.

Поређења ради, Србија тренутно има 47 тона злата и константно увећава свије резерве. Половином ове године купљено је нових пет тона.

Сјеверна Македонија у трезору има седам тона, а Албанија 3,5. Слиједе Словенија са 3,1 и омалена Црна Гора која има златне резерве које се крећу око 1.900 килограма. Када су у питању друге државе у окружењу - Румуни имају 103 тоне, Мађари 94, а Бугари 40. 

Подсјећања ради, ЦБ БиХ је прије продаје 2022. године у свом портфолију имала око три тоне злата, које би по данашњим цијенама имале вриједност око 265 милиона. Да то тада није учињено, вриједност такозваног златног портфолија данас би била већа за око 100 милиона. 

Некадашњи гувернер ове институције Сенад Софтић ову продају објаснио је рестриктивним монетарним политикама на глобалном нивоу.

Ова продаја једне трећине дотадашњих златних резерви десила се у најнеповољнијем тренутку, када су цијене биле на ниском нивоу.

Још гори потез направила је Хрватска која је продала све своје златне полуге 2001. Хрватска народна банка на злато је тада гледала као на неатрактивну инвестицију. Временом се то промијенило и испоставило се да то није била баш најбоља одлука, те да су резерве злата неопходне.

Прије двије године Хрватска је одлучила да купи око двије тоне злата. 

Према оцјенама појединих економиста, одлука ЦБ БиХ да прије двије године прода одређену количину злата била је очигледно погрешна.

Сматрају и да би, иако су цијене злата тренутно на историјском максимуму, дугорочна политика ЦБ БиХ морала бити усмјерена на поновно и постепено повећање златних резерви, јер је овај племенити метал, како се показало до сада, гарант стабилности сваке земље. 

Такво мишљење имају и извори “Гласа Српске” који су, с обзиром на посао којим се баве, жељели да остану анонимни. Како су истакли, имају информације да је до продаје злата дошло након једног од дописа, односно директива упућених од ММФ-а. 

С друге стране, како додају, они су из ове банке добијали увјеравања да је то учињено због наводно високих трошкова чувања злата у другим земљама. 

- Нажалост, ми данас имамо злато које физички не посједујемо, већ имамо само неки папир на којем пише да је оно у нашем власништву. То наравно да није добро у случајевима већих глобалних потреса - истакли су извори “Гласа Српске” додајући да би се они увијек залагали да у портфељу банке буду што веће златне резерве.   

Сматрају и да је износ од један одсто мален, те да би требало тежити да то буде бар око пет, колико у просјеку имају мале и отворене економије, односно њихове централне банке.

На крају су поручили да би било интересантно када би надлежни из ЦБ БиХ хтјели да саопште колики су уопште били досадашњи приноси на укупне резерве. Њихова је процјена - тек 0,5 одсто. 

Тренутне цијене злата су, иначе, на историјском максимуму како због глобалне неизвјесности у вези са резултатима америчких избора, тако и због напетости на Блиском истоку. Унца злата винула се чак преко 2.730 долара, што је око 89 долара по једном граму. И цијене сребра такође су достигле највиши ниво у посљедњих 12 година. 

Цијене скачу јер је злато инвеститорима, али и централним банкама све привлачније у временима опасних економских и политичких превирања, али и смањења каматних стопа. 

Према процјенама појединих стручњака, златна унца могла би током наредне године достићи цијену и од 3.000 долара, јер инвеститори настављају са куповином овог племенитог метала поучени искуствима финансијске кризе из 2008. године.

Ови страхови додатно су подгријани након што су западне земље замрзле руске девизне резерве почетком 2022. године. Након тога многе земље иду ка смањењу зависности од америчког долара.

У куповини злата предњаче Русија и Кина, а слиједе их Турска, Индија, Казахстан, Узбекистан и Тајланд. Кина је, примјера ради, подигла удио злата у својим резервама на 4,9 одсто. Истовремено, смањила је власништво над америчким обвезницама са 1,3 билиона долара на данашњих 780 милијарди.

Колико је важно имати златне резерве, најбоље илуструје примјер Аргентине, која нема више од кога да позајми новац. Тамошња влада, која се бори са огромном инфлацијом и рецесијом, сада нуди своје резерве злата као колатерал како би обезбиједила финансирање система.

Јаке резерве злата су спасилац у таквој ситуацији и сигнал инвеститорима и другим земљама да је та држава монетарно одговорна, да у периодима кризе може сама да измири своја евентуална дуговања. 

СИГУРНО УТОЧИШТЕ

Вјековима је злато било популарна инвестиција, јер је такозвано безбједно складиште  вриједности и помаже у заштити од раста цијена. Многи инвеститори стављају дио свог портфеља у злато видећи то као начин да диверсификују и заштите своје богатство током периода економске неизвјесности. Онај ко је, примјера ради, 2.000. године уложио 1.000 долара у куповину злата, данас би у џепу имао око 9.500 долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.