Република Српска у 2022. години

Три деценије Српске

“Република Српска није настала из ината, већ понајвише из страха. Не слави 9. јануар да би провоцирала него као подсјетник на историјску чињеницу, али не да своја права јер је за њих проливено и превише крви да би ико њима трговао”. Те и друге поруке мира послате су у свијет 9. јануара 2022. године с прославе три деценије постојања Републике Српске, одржане под слоганом “Наших првих 30 година”. Република је, осим рођендана, обиљежила и бројне важне јубилеје и датуме - три деценије од усвајања Устава РС, те исто толико од формирања њене војске која је одбранила народ и вјековна огњишта, али се присјетила 30. пут по реду и смрти 12 беба због недостатка кисеоника усљед забране Савјета безбједности УН што је био окидач за славну војну операцију “Коридор 92”. Породице жртава као и републички званичници су се, на мјестима страдања и код спомен-обиљежја, присјећали невиних које су током Одбрамбено-отаџбинског рата убијали припадници других народа те тражили казну за починиоце тих злочина.

Општи избори, заплет и расплет

Девети по реду општи избори у БиХ спроведени су прве недјеље у октобру. Иако се и овај пут, у сусрет изборном циклусу, увелико спекулисано да неће бити новца, а тако ни провјере воље бирача они су, ипак, на биралиштима изабрали нове руководиоце на републичком, федералном и на нивоу БиХ. За српског члана Предсједништва БиХ изабрана је Жељка Цвијановић, док је за предсједника Српске, након поновног бројања гласова, проглашен Милорад Додик. Међутим, у странкама опозиције и даље оспоравају његову побједу, а изборни пораз олако нису прихватили ни у СДА која након много година није дио владајуће коалиције на заједничком нивоу власти. Њихово мјесто је, као представнике Бошњака, заузела група око СДП-а БиХ, познатија као “осморка”. Печат протеклом циклусу дале су измјене Изборног закона БиХ, који је у изборној ноћи наметнуо Кристијан Шмит, а тичу се успостављања власти у ФБиХ.

Инфлација и примања

Руско-украјински сукоб услиједио је након година пандемије корона вируса те оставио трага и на домаћем терену - у политичком и економском смислу. Тако ће 2022. остати по високом скоку цијена, посебно основних животних намирница и горива, али покушајима да, подизањем плата и пензија ублаже поскупљења. Мјесеци су, а на крају без епилога, потрошени на причу о укидању акциза на гориво и смањењу стопе ПДВ-а, а традиционално ни ове године послодавци и синдикалци нису постигли договор о минималцу.

Кандидатски статус за БиХ

БиХ је, одлуком шефова држава чланица ЕУ, у децембру званично постала земља кандидат за пуноправно чланство у Унији. Европски пут, као кључни спољно-политички циљ, отворен је 2008. године потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Захтјев за чланство поднесен је 2016, да би Европска комисија три године касније дала позитивно мишљење, а на адресу БиХ је стигло 14 приоритета - услова које би требало спровести у дјело.

Многи отворено говоре да се мора знати да је БиХ статус кандидата добила због промјена у политици ЕУ, прије свега усљед избијања руско-украјинског сукоба и давања, готово преко ноћи, кандидатског статуса управо Украјини и Молдавији.

Убиство Башића

Начелник Сектора криминалистичке полиције Полицијске управе Приједор, Раденко Башић, убијен је на улици с леђа, у марту у насељу Пећани. За убиство које је потресло Српску се терете Далибор Раилић звани Дуги (37) из Приједора, Александар Миљатовић и Игор Репајић (32) из Бањалуке.

Махмуљинов бијег

Ратни командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин правоснажно је осуђен у априлу на осам година затвора због монструозних злочина над заробљеним српским цивилима, санитетским особљем и војницима на Озрену и Возући 1995. године. Умјесто у затвор, напустио је БиХ и отишао у Турску. За њим је расписана црвена Интерполова потјерницу.

Земљотреси у Херцеговини

Херцеговачке општине затресао је 22. априла на Велики петак земљотрес јачине 5,8 степени по Рихтеру, а након тог најјачег удара услиједила је серија слабијих подрхтавања. Штета је вишемилионска, а има породица које су још у алтернативном смјештају.

Угашени животи

Младен Дулић, младић из Лакташа, који је исмијаван и сниман камером током пријављивања на посао, одузео је себи живот након што је тај снимак објављен на друштвеним мрежама. Млад живот је угашен и код Прњавора гдје је Горан Карановић одузео себи живот због пријетњи да ће му одузети псе које је спасио. Оба случаја потресла су јавност у Српској и шире.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.