Регистар за усвајање дјеце скраћује пут од безброј корака

Овај регистар први је корак који ће услиједити надолазећим измјенама Породичног закона РС. Према ријечима министра правде РС Милоша Букејловића, овај документ ће по хитном поступку бити упућен у скупштинску процедуру. 

Један од циљева је, истакао је он, убрзати вишегодишњи процес усвајања, односно олакшати пут дјеци до потпунијег одрастања, у кругу породице, што ће омогућити и систематичан приступ овој области породичног уређења. 

- Из разлога евентуалне експедитивности у овом поступку предвиђено је да се формирају регистри који би на специфичан начин одредили лица која су компетентна да буду усвојитељи и дјецу која су подобна да буду усвојена. Та прича се приводи крају и мислим да би све требало да буде готово до краја мјесеца - казао је Букејловић. 

За израду правилника о јединственом личном регистру усвојења, којим се уређује садржај и начин његовог вођења, задужено је Министарство здравља и социјалне заштите РС. 

Пракса

С обзиром на најбоље праксе из региона, оснивањем овог регистра предвиђена је, како су објаснили у Министарству здравља и социјалне заштите, централизација података о будућим усвојиоцима за које је приликом уписа у регистар утврђено да су подобни да усвоје дијете, као и о дјеци за коју је утврђено да су подобна да буду усвојена. 

- Очекује се да то допринесе једнообразности поступака, као и ширим могућностима да се изабере адекватна породица за одређено дијете - истакли су у овом министарству. 

Подсјетили су да су у претходном периоду донијели и Правилник о вођењу документације и евиденције о усвојеној дјеци, као и Програм припреме за усвојење. 

- Циљ тог програма је пружање стручне подршке будућим усвојиоцима у разумијевању специфичности родитељства оствареног путем усвојења, као и упознавање са различитим аспектима бриге о дјетету и његовим потребама, како би се будући усвојиоци припремили за обављање родитељске улоге, а који ће спроводити орган старатељства - нагласили су у министарству. 

Због бирократије усвајање дјеце у Српској до сада је био пут од безброј корака. Међутим, регистри који би, према очекивањима представника центара за социјални рад, требало да буду стављени у употребу у марту, умногоме би убрзали овај племенити чин. 

Директорица Центра за социјални рад у Бањалуци Ирена Јолџић истакла је за “Глас Српске” да су брачни парови који су жељели да усвоје дијете морали да појединачно сваком центру пошаљу захтјев за усвојење.

- Успостављањем регистра потенцијалних усвојитеља, након што брачни пар поднесе захтјев, надлежни центар за социјални рад излазиће на терен и правити комплетну обраду породице, од услова у којима живи до психолошке процјене - објаснила је Јолџићева. 

На основу мишљења стручних лица ресорно министарство ће, додала је Јолџићева, тај пар стављати у базу потенцијалних усвојитеља која ће бити доступна свим локалним заједницама у Српској. 

- Уколико се у било којој локалној заједници појави дијете које је правно могуће усвојити, службеници свих центра за социјални рад пред собом имају базу података потенцијалних усвојитеља, које одмах могу позвати на разговор без додатног тражења мишљења о њима - казала је Јолџићева.

Процедуре

Да у Српској тек ријеткима полази за руком да усвоје дијете, сагласна је и Јолџићева јер је, каже, мали број дјеце подобне за усвајање.

- Разлог због чега овај процес дуго траје јесте што дијете не може бити дато на усвајање док год сагласност за то не потпише биолошки родитељ. То је оно што све нас кочи, док у дому за незбринуту дјецу имамо малишане који ту буду од треће године до завршетка школовања, јер њихови родитељи из неког разлога не желе да дају сагласност за усвојење, а оно је немогуће без њиховог потписа - објаснила је Јолџићева додајући да је било случајева да су преко суда покушавали од биолошких родитеља да изузму дијете које је због небриге смјештено у дом. 

Од судова, истиче она, углавном добију одговор да се родитељ једном годишње телефонски интересује за своје дијете, због чега не могу да му одузму родитељске компетенције. 

- То је потребно мијењати јер родитељи некад из ината неће да потпишу сагласност за усвајање и кажу: “Баш ме брига, нека буде у дому, али не дам да га усвоје”, уз низ права на која се позивају. И такву дјецу, нажалост, “прогута систем” - истакла је Јолџићева. 

У Бањалуци је, каже она, прошле године усвојено само двоје дјеце. 

У посљедњих шест година, тврди Јолџићева, у највећем граду Српске ниједан биолошки родитељ, чије је дијете завршило у дому, није хтио дати сагласност за његово усвајање, док се то раније подразумијевало. 

Братунчанин Миодраг Лончаревић и његова супруга, родитељи двију кћерки, једни су од ријетких који су успјели у својој племенитој мисији. Он за “Глас” прича да је прва рођена 1988. године, а друга, коју су стицајем околности усвојили, рођена је 2001. године.

- То је један од најтежих, али и најљепших периода у нашим животима. Дјевојчица коју смо усвојили је кћерка супругине сестре, која се око 2009. године тешко разбољела - прича он. 

У то вријеме је, каже, радила као медицинска сестра на ВМА, а како су муж и она већ били растављени, кћерка је живјела с њом.

- Како је постајало јасно да се болест погоршава, колико год смо бринули о супругиној сестри, толико смо бринули о томе шта ће се десити са дјевојчицом која је у то вријеме похађала основну школу у Београду. У једном тренутку смо сви заједно одлучили да обје дођу код нас у Братунац - казао је Лончаревић и додао да је његова свастика 2010. године преминула.

- Сјели смо, моја прва кћерка је тада већ била пунољетна, и договорили се да са оцем, који је тада још био жив, разговарамо и да му предложимо да ми усвојимо дијете. Он је пристао, што нам је у значајној мјери олакшало и убрзало процес усвајања - казао је Лончаревић и додао да би све било много теже без помоћи тадашњег руководства локалног центра за социјални рад.

Дјечија имовина

Милош Букејловић је рекао да се Приједлогом закона о измјенама и допунама Породичног закона, између осталог, мијења одредба којом се прописује располагање имовином малољетног дјетета. 

Према овим измјенама, непокретности, права веће вриједности и вредније ствари из имовине малољетника могу се отуђити или оптеретити само ради издржавања, лијечења, васпитања или образовања малољетног дјетета и то само ако су исцрпљене све могућности лица која су по закону дужна да издржавају дијете. Имовином малољетног дјетета родитељи могу располагати само уз претходну сагласност органа старатељства.

- То је изазивало пажњу током расправе о закону, а у пракси су се показали недостаци па је та ставка измијењена - рекао је Букејловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.