Реформе које тражи ММФ тешко спроводљиве: Грађани таоци нефункционалне БиХ

С друге стране, домаћи економски стручњаци тврде да је због нефункционисања БиХ тешко очекивати да захтјеви ММФ-а, али и свих других кредитора, у најмању руку буду разматрани, а камоли спроведени у дјело.

Фискалне резерве у паду

У ММФ-у сматрају да би власти у БиХ требало да предузму мјере за обуздавање дефицита ограничавањем потрошње на плате у јавном сектору, те да избјегавају дискрециона повећања социјалних давања и нових мјера помоћи, али и да преиспитају осталу текућу потрошњу.

- Истовремено, треба да очувају потрошњу на јавне инвестиције које подстичу раст. Потребно је ублажити и фискалне ризике који проистичу из повећања минималне плате и ограничавања раста цијена електричне енергије - поручују из ове међународне финансијске институције.

Њихов савјет домаћим властима је и да смање потребе за финансирањем и припреме планове за случај да не буду у могућности обезбиједити новац.

- Фискалне резерве смањене су због повећаних буџетских дефицита, великих отплата дуга и повлачења владиних депозита  - сматра ММФ.

Република Српска и ФБиХ, наглашавају, ове године се суочавају с великим потребама за финансирањем, које се вјероватно неће моћи подмирити само на домаћем тржишту.

- Буџети ентитета предвиђају значајне емисије дужничких инструмената, од којих неке тек треба прецизно одредити. Власти треба да смање дефиците с циљем ограничавања потреба за финансирањем, да прецизирају планове задуживања и утврде додатне могућности смањења текуће потрошње како би се припремиле за потенцијални мањак новца - наводе у ММФ-у.

Такође, наглашавају и да је потребно посегнути за реформама како би се поново изградиле фискалне резерве, уз истовремено побољшање квалитета потрошње.

- Реформе, укључујући преглед запослености у јавном сектору, плата и социјалних давања, потребне су с циљем повратка у зону фискалног суфицита у средњорочном периоду. Потребно је посегнути за прерасподјелом ресурса са текуће на капиталну потрошњу, првенствено за инфраструктуру, зелену енергију и дигитализацију. На крају неопходно је мобилизовати и додатне приходе, између осталог помоћу смањења пореских олакшица -  сматрају у ММФ.

Одлив капитала

Међународна финансијска институција осврнула се и на Централну банку БиХ (ЦБ БиХ) за коју сматра да стреба снажно да се одупре притисцима усмјереним на финансирање буџета влада или кредитирање банака.

- ЦБ БиХ треба додатно да ојача оквир обавезне резерве, између осталог путем повећања стопа накнаде за резерве које комерцијалне банке држе код Централне банке. Потребно је наставити с примјеном правила о испуњавању обавезне резерве на депозите у девизама, те након прелазног периода прећи с дјелимичног на потпуно испуњавање обавезне резерве на овај начин - наводе у ММФ-у.

Сматрају и да би смањење јаза између стопа накнаде ЦБ БиХ и каматних стопа у еврозони смањило подстицај да банке средства пласирају у иностранству, чиме би се обуздао одлив капитала.

- Ако би се повећање накнаде пренијело на каматне стопе на кредите, то би могло допринијети даљем смањењу инфлације. Потребно је наставити пажљиво пратити ризике у финансијском сектору, те побољшати приправност за кризу - поручују из ММФ-а.

Такође, траже и успостављање фонда за финансијску стабилност за цијелу БиХ који би, како наводе, могао олакшати реструктурирање банака и обезбиједити ликвидност у изузетним случајевима.

И угљеник у фокусу

Транзиција ка зеленој енергији и припреме за увођење пореза на угљеник ЕУ, наводе у ММФ-у, области су које захтијевају хитно дјеловање.

- Власти би што је прије могуће требало да уведу механизам одређивања цијене угљеника. Треба постепено да укину субвенције за електричну енергију и успоставе систем трговања емисијама усклађен са системом у ЕУ, са привременим алтернативама увођења цијена угљеника, као што су порез или акциза као могуће мјере, будући да би спровођење система трговања емисијама могло захтијевати период од неколико година - сматрају у ММФ-у.

С циљем поспјешивања раста, домаћим властима савјетују да убрзају реформе усмјерене на унапређење управљања, заштиту финансијског интегритета, борбу против корупције и убрзање процеса дигитализације.

- Потребно је унаприједити надзор, транспарентност и пословање јавних предузећа, ријешити недостатке у јавним набавкама и ојачати управљање јавним инвестицијама  - сматрају у ММФ-у.

Опструкције

Доктор економске дипломатије Синиша Пепић наводи да је једна од улога ММФ-а, али и других институционалних кредитора, да за услове коришћења њихових финансијских средстава стављају пред власт одређене захтјеве.

- Тиме се осигуравају да ће та средства бити на првом мјесту ефективна по макроекономију земље која их користи, односно да ће тај новац у датом тренутку бити враћен, али и да ће доћи до одређених ефеката његовим улагањем. Ако долази до повећања јавне потрошње те ако је апарат гломазан, а мислим да је далеко већа неефективност јавног апарата, онда ММФ може да изрази забринутост везану за саму оправданост даљег финансирања БиХ - казао је “Гласу” Пепић.

Из тог разлога, наглашава, они приступају како захтјевима за одређене реформе, тако и указују на одређене проблеме и баве се едукацијом оних који управљају јавним финансијама у државама које финансирају.

- Све то може да произведе позитивне ефекте по јавне финансије државе која таква средства прихвата - поручио је Пепић.

Оно што се поставља као питање свих питања јесте, наглашава, функционисање БиХ у смислу да ли можемо уопште очекивати да  реформски процеси који се стављају пред земљу, у најмању руку, буду разматрани, а камоли спроведени у дјело.

- Свједоци смо свакодневних опструкција у смислу функционисања система власти на нивоу заједничких органа, али исто тако и договора странака које чине већину у заједничким органима. Питање је колико је БиХ у овом тренутку спремна да се ухвати у коштац не само са захтјевима ММФ-а него и реформи на европском путу, те свих других реформских процеса. Очигледан је застој на том плану, а камоли да размишљамо сада о неким будућим реформским процесима те успостављању реда или кориговању јавне потрошње  - навео је Пепић.

Сматра да су због свега тога грађани таоци нефункционалне БиХ.

- Народ ће тек осјећати посљедице јер имамо већ дозначена средства из других фондова која се не могу користити. За нова средства ММФ-а условљени смо новим захтјевима у реформском процесу. Сви реформски процеси и сваки покушај да се направи корак напријед, буду прекинути неком новом политичком кризом и све враћено два, три корака назад - закључио је Пепић.

Нуде помоћ

Из ММФ-а поручују да су недавно усвајање закона о спречавању прања новца те сукобу интереса одлични потези, али да би власти требало да крену с одлучним спровођењем тих закона.

- Подстичемо власти да затраже ММФ-ову свеобухватну дијагностичку процјену управљања, која би помогла у идентификовању и утврђивању приоритетних реформи. Постављање БиХ на путању већег раста и обезбјеђење већих могућности њеним грађанима у коначници ће смањити исељавање становништва - сматрају у ММФ-у.

Инфлација

Међународна финансијска институција, чије је сједиште у Вашингтону, је у најновијем извјештају за БиХ подсјетила да је инфлација са рекордних 17,4 одсто, колико је износила у октобру 2022. године, постепено опадала те је у прошлој години у просјеку износила шест одсто. Према њиховим процјенама, инфлација ће наставити  пад те би у овој години требало да износи три одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.