Ратне заставе Армије РБиХ дочекале учеснике марша "Стазом егзодуса"
ЗАВИДОВИЋИ - Ратне заставе Армије РБиХ истакнуте су данас из колоне возила у мјесту Стог, гдје треба да стигну учесници марша "Стазом егзодуса" организованог поводом обиљежавања 29 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена, јавио је извјештач Срне.
Ни након 29 година није познато гдје су тијела 129 Срба које су на монструозан начин на подручју Возуће и Озрена убили припадници Армије РБиХ и џихадисти.
Док поједина бошњачка удружења данас славе такозвани дан ослобођења Возуће истицањем ратних застава Армије РБиХ, породице несталих Срба тугују.
Душанки Петровић из Каменице супруг је нестао 1995. године, а његово тијело је пронађено и идентификовано 1997. године.
"Тијело смо сахранили у Модричи гдје смо избјегли", рекла је Петровићева, која је данас у Стогу, одредишту марша "Стазом егзодуса" који је јутрос кренуо из Тумара, преноси Срна.
Она је поручила да у Стог долази сваке године како би запалила свијећу свим погинулим и несталим.
Од масовног страдања Возућана прошло 29 година: Марш пун огорчења
Радушка Павловић у Возући је изгубила сина Слађана чије посмртне остатке још није пронашла.
Она каже да је њен син заробљен жив и да јој је жеља да његове посмртне остатке пронађе док је још жива.
На данашњи дан 1995. године по директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена, покренута је офанзива која је у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага носила називе "Ураган 95", "Фарз 95" и "Бадр ал Босна".
Уз директно учешће НАТО снага за брза дејства и пакистанског контингента међународних мировних снага на страни такозване Армије БиХ, која је бројала 23.000 војника, тада је спаљено 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.
Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије започето 1992. године.
Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића некадашњи начелник Генералштаба Армије РБиХ Расим Делић осуђен је пред Хашким трибуналом на само три године, као и некадашњи командант Трећег корпуса Армије РБиХ Сакиб Махмуљин, кога је Апелационо вијеће Суда БиХ осудило на осам година затвора, али је он побјегао из БиХ у Турску.
Махмуљин је један од деветнаест лица, припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца, против којих су поднесене кривичне пријаве за злочине почињене над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
