Рат и мир из прве руке на просторима “Новорусије”: На рушевинама “Азовстаља” ниче неки нови свијет

” Руска то сигурно није. У то се могао увјерити и новинар, политиколог и помоћник уредника магазина “Печат” из Београда Никола Јовић, како читајући о њој, тако и приликом своје недавне вишедневне посјете Донбасу, када је из прве руке могао да види и другу страну приче сукоба у Украјини, коју западни медији углавном прећуткују. Према његовом мишљењу, ријеч је о најнелогичнијом рату у историји човјечанства.

- Што више читам и покушавам сложити коцкице, теже ми да је схватим. Све ово ме подсећа на домине. Прва је пала и нико не зна кад ће крај. Русија не може да се повуче и остави становништво Донбаса, Луганска и других регија на милост и немилост украјинским десничарима. Мислим да ће Москва на крају да стави под своју контролу све регионе у којима су Руси већина, али и оне “тачке” које за њих имају одређени војни и геополитички значај. Верујем да ће и Одеса доћи на ред. Сигурно ће то бити и Харков, који је само на 40 километара од руске границе. Наравно, ту су и одређени делови запорошке и дњепропетровске области. У таквим околностима украјинска државност постаје врло упитна. Стога је велика енигма у ком ће она формату опстати, поготово што им велика опасност прети и са истока од стране Пољске. Из Варшаве се све чешће може чути како су они спремни да превентивно заузму одређене западне делове Украјине. Све води ка распаду ове земље - каже за “Глас Српске” Јовић, преносећи своје прве утиске из вишедневне прес-туре по, како је Руси називају - “Новорусији”.

Украјинска војска гађала школу у Доњецку Фото: Н. Јовић

Сматра и да све ово постаје сукоб Истока и Запада, двије цивилизације, културе, два поимања света. Стварају се нови блокови, али долази и до одређених геополитичких померања на Блиском истоку, где се један број досадашњих америчких савезника сврстава на страну Руса у борби против западног атлантизма и глобализма.

- Значи, ради се о историјском догађају који ће сигурно одредити и изглед неког будућег света. Да закључим, неко моје мишљење је да на рушевинама челичане “Азовстаљ” у Маријупољу ниче нови глобални поредак. Ничу темељи новог свијета. Бољег и праведнијег? Можда, видећемо, али свакако слободнијег од утицаја западних глобалиста - сматра он.

Базе и графити

Прилику да посјети ове ратом захваћене крајеве, који су посљедњих мјесеци топ-тема свјетским медија, добио је након позива пријатеља, новинара из Русије, да у склопу међународне прес-туре коју организују руско Министарство одбране и Министарство спољних послова, посјети Донбас. Како каже, није се ни тренутка двоумио. Почетна тачка био је град Ростов на Дону, мјесто окупљања више од 50 новинара из цијелог свијета, Француске, Италије, Јапана, Исланда, Индије, Холандије, САД, Њемачке, Бјелорусије и Русије. И наравно Србије.

- Читаво време смо били заједно и колико сам приметио, они су покушали да професионално ураде свој посао, али та нека доза пристрасности увек је била помало присутна. Улазили смо с времена на време у одређене расправе и нисмо се баш слагали о узроку овог конфликта и начина западног извештавања. Али, и то је била једна, да тако кажем, конструктивна расправа, без икаквих трзавица - каже Јовић. 

Уз полицијску, а онда и војну пратњу, са панцирима и шљемовима, ова шаролика новинарска екипа прво одлази до болнице у близини Луганска, главног града самопроглашене ЛНР, гдје регионалне власти уз помоћ Русије граде велики медицински центар за читав простор Донбаса.

Руска војска у некадашњој бази Десног сектора у околини Алчевска Фото: Н. Јовић

Комплетну галерију можете погледати испод овог текста или кликом О В Д Ј Е

Ту им је, како каже Јовић, уприличен и сусрет са предсједником ЛНР Леонидом Пасечником, коју му након фотографисања саопштава да су Срби на тим просторима прије 250 година имали државу, Славјаносербију, и да је дио ње био и Луганск.

- Наравно да сам то знао, али интересантно ми је било што је он то поменуо. Пут нас је даље одвео ка некадашњој бази Десног сектора у близини места Алчевск. Војници ЛНР нам показују комплекс од неколико кућа и зграда које су ти украјински националисти, чија је идеологија блиска оној фашистичкој,  претворили у своје утврђење, што је сада само гомила спржених цигли и гвожђа. Показан нам је и део војног арсенала који су они користили. Радило се углавном о иностраном наоружању: америчким противтенковским  ракетама “џавелин”, британским НЛАВ и шведским “стингер”. Нисмо могли, а да не приметимо и велики број графита кукастих крстова и СС ознака по овој бази - прича Јовић.

Након тога екипа наставља ка Алчевску, данас индустријском центру ЛНР. Обилазе металуршки комплекс, једно од најстаријих предузећа црне металургије у источној Украјини. Овај комплекс је, према ријечима Јовића, почетком рата 2014. био пред гашењем, али су радници пристали да чак седам мјесеци раде без плате само да се не би затворио и како би се “пребацио” на ратну производњу и ремонт тенкова и артиљеријских оруђа.

Подземље

Други дан ове радне посјете протекао је у обиласку вјероватно најпознатијег мјеста на свијету - Маријупоља, који је прије извјесног времена, а након дуготрајне опсаде и блокаде, пао у руске руке, што је за Москву, осим стратешког, имало и симболичан значај, поготово јер је то било једно од највећи упоришта “азоваца”, украјинских екстремиста.

- Већ на прву се могло видети да се живот у овом граду полако враћа у нормалу, ако се може тако рећи, јер је већина инфраструктуре порушена. Према неким проценама, чак 80 одсто стамбених објеката је порушено, јер су припадници пука “Азов” читав град користили као базу, те је тако свака кућа или зграда била претворена у упориште, односно митраљеско или минобацачко гнездо ових екстремиста. Испаљивали би пројектиле са кровова зграда и онда бежали. Имали смо прилику  да посетимо и фамозну челичану “Азовстаљ”. Тај дан је био изузетно топао, а и читав тај крај је подсећао на неке блискоисточне апокалиптичне пределе. Терен се и даље чисти од експлозивних направа. Оно што је нама у том тренутку било дозвољено да видимо било је потресно. Ми смо иначе били прва инострана новинарска екипа којој је било допуштено да уђе у сам комплекс. Успели смо да се спустимо и видимо део тих подземних тунела у којим су се крили “азовци” и плаћеници. Имали смо прилику да видимо те просторије у којима су они спавали и живели скоро два месеца - наводи Јовић.

Подземни бункери “азоваца” у “Азовстаљу”  Фото: Н. Јовић

Комплетну галеријуможете погледати испод овог текста или кликом О В Д Ј Е

Додаје како руска страна има сазнања да је на овим просторима боравио и велики број плаћеника. Руско Министарство одбране је објавило да је међу њима било и око 200 хрватских држављана, 170 “добровољаца” из БиХ, два из Црне Горе.

- Ако анализирамо листу, можемо видети да је Хрватска чак на трећем месту, а према броју становника прва. Наравно да нису то све плаћеници. Верујем да је један део њих дошао због мржње према Русима - наводи он.

Пушилин

Ова прес тура обухватила је и маријупољску луку, једну од најзначајнијих у Украјини, на обалама Азовског мора. Ту их дочекују повећане мјере обезбјеђења и руски ратни брод.

- Ту упознајемо и председника ДНР Дениса Пушилина, који ми у краћом разговору саопштава да су Срби руска браћа. Рекао ми је и да руски народ види каква се неправда чини српском, те да ће “све бити Русија, осим Косова, јер је оно Србија”. Услиједила је вожња по Азовском мору, пловилом руске Црноморске флоте. Издалека разгледамо бродове у луци спремне да извезу жито у европске земље. Главни проблем су бројне мине које су Украјинци поставили - истакао је Јовић.

Послије тога уприличена им је и посјета позоришту у Маријупољу, из којег су, једно вријеме, акцијама командовали припадници “Азова”. На вратима их дочекује плакат који најављује прославу 12. јуна - Дана Русије, а на спрату траје представа. Малобројна публика, махом дјеца с родитељима, бакама и декама.

- Ту сусрећем малог Џора, који има само осам година. Питам га је ли сада боље када су Руси ту. “Па јесте”, одговара он, те додаје “сад могу да говорим на руском језику.” Значи, том једном дечачићу је пре тога било забрањено да јавно говори матерњим језиком. То ме је баш потресло. Ово можда и најбоље симболизује карактер овог сукоба - сматра Јовић.

Гранатирање Доњецка од стране украјинске војске Фото: Н. Јовић

Комплетну галерију можете погледати испод овог текста или кликом О В Д Ј Е

Трећи дан ове новинарске турнеје протекао је у обиласку школе у Доњецку, коју су у мају гранатирале украјинске снаге. Она је била готово до темеља уништена, а срећа у несрећи је била, како каже, то што у том тренутку у учионицама није било дјеце.

Према ријечима Јовића, колико год парадоксално звучало, грађани готово сасвим разореног Маријупоља су тренутно ипак мирнији и спокојнији од грађана Доњецка, чијем страдању се не назире крај.

- Улице су углавном пусте и често се чују сирене упозорења. То је једна врста живота под бомбама. После 17 часова се све затвара, те остаје да ради тек пар ресторана у центру. У граду сам се затекао и тог критичног 13. јуна, који је био најгори од почетка овог сукоба, јер је украјинска војска на ово подручје испалила око 380 ракета. Биле су то језиве сцене. Сваких пар секунди се могла чути по једна детонација - каже Јовић. 

Додаје да ће му требати доста времена да му се све “слегне”, али и да је стекао утисак да мржња није двосмјерна. Она је, како је рекао, далеко већа и безобзирнија од стране Украјине, која је себи дозволила да буде искоришћена од стране Запада.

- Из те жеље да постану нешто што нису, они су у ствари постали велики “антируси”, уништавајући све што има везе са источним комшијом. Овај рат је само продубио тај раздор између два етноса - поручује Јовић. 

Симболика

Након обиласка челичане “Азовстаљ”, на једној од руских контролних пунктова код овог комплекса Јовић је упознао Дарију Платонову и Хаукура Хауксона. Дарија је кћерка Александра Дугина, једног од највећих и најпознатијих руских политичких мислилаца и филозофа, а Хаукур је исландски новинар који већ 30 година живи и ради у Русији.

- Оно што ми је било посебно интересантно јесте што овај Исланђанин није потпао под западну русофобију, напротив, сведочи о привлачности “руске идеје” у борби против глобализма. На крају смо се сликали код  рушевина “Азовстаља”, као некада руски војници пред Рајхстагом - каже Јовић.

Комплетну галерију фотографија можете погледати испод овог текста или кликом О В Д Ј Е

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.